Promena pravila za minus na tekućem

Tu odluku banke su donele zbog pooštravanja mera Narodne banke Srbije. Istovremeno, banke su produžile period korišćenja minusa na tekućem računu na godinu dana. Gotovo 90 odsto klijenata u svim bankama bar u jednom trenutku koristi minus na tekućem računu, a 75 odsto ih je stalno u punom minusu.

Banke su do sada pozajmice na tekućem računu odobravale automatski, odnosno klijenti su mogli da budu u minusu i nisu morali da podnose novi zahtev.

Od Nove godine NBS od poslovnih banaka traži veće rezervacije, ako pozajmice produže bez prethodog izmirenja duga na tekućem računu. Zbog toga, većina banaka od sada traži od klijenta da dugovanja izmiri makar na jedan dan.

Da bi imali vremena da se prilagode tim promenama, Komercijalna banka će svojim klijentima za početak i dalje pozajmice odobravati automatski.

Osim Komercijalne, banke koje traže pokrivanje minusa pre odobravanja nove pozajmice su banke Rajfajzen, Poštanska štedionica i HVB.

U banci Rajfajzen kažu da će i oni svojim klijentima dati mesec dana da se prilagode i da izmire dugovanja na tekućem računu, ali da će potom za svaki novi minus morati da podnesu i novi zahtev.

Banka Hipo Alpe Adrija je najavila da će  tražiti pokrivanje minusa, a automatsko odobravanje minusa do daljeg su zadržale banke Inteza, Meridijan, EFG Eurobanka i Sosijete ženeral.

Osim trokova pri podnošenju novog zahteva, klijenti plaćaju kamatu za minus na tekućem računu, oko 2,2 odsto mesečno. Kamata se obračunava samo za one dane kada je klijent bio u minusu i na onu sumu koju je koristio, a ne na ceo odobren minus.

Primera radi, ako je minus 30.000 dinara ceo mesec, mesečna kamata je 660 dinara, a godišnja 8.000 dinara.