Šta je bilo na Markalama 1995.

Svedok optužbe na suđenju generalu Dragomiru Miloševiću je u unakrsnom ispitivanju rekao da je 28. avgusta 1995. savetovao generalu Rupertu Smitu da izjavi da "nije jasno ko je ispalio granate" na pijacu, kako "ne bi alarmirao bosanske Srbe" i najavio im da predstoje vazdušni udari NATO-a. Inače, bilo je poznato da su granate ispaljene sa položaja Vojske Republike Srpske u Lukavici.

On je, kao bivši šef civilog sektora UN u BiH, rekao da je taj mit, koji se održava već više od deset godina, nastao zbog "neutralne izjave" tadašnjeg komandanta UNPROFOR-a, generala Ruperta Smita.

On je, naime, na dan "Markala 2" izjavio da nije jasno ko je ispalio granate, mada je već imao tehnički izveštaj obaveštajnog odeljenja UNPROFOR-a da je izvan razumne sumnje utvrđeno da su one ispaljene sa položaja Vojske RS u Lukavici.

28. avgusta 1995. godine ispaljene su minobacačke granate, koje su dovele do masakra poznatog kao "Markale 2" - ubistva 43 i ranjavanja 75 osoba - na ulazu u Gradsku pijacu u Sarajevu.

Masakr "Markale 2" je, inače, jedan od 15 primera kampanje granatiranja Sarajeva, navedenih u optužnici protiv tadašnjeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske RS, Dragomira Miloševića.

Harlandova odgovornost je u tome što je upravo on savetovao generala Smita da istupi sa "neutralnom izjavom, kako ne bi alarmirao bosanske Srbe, koji bi – da je odmah upro prstom u njih – znali da predstoje vazdušni udari NATO na njihove pozicije".

A to bi, smatrao je on, ugrozilo bezbednost snaga UN, koje su se u tom trenutku nalazile na teritoriji pod kontrolom Vojske RS ili na položajima koji bi mogli da budu izloženi odmazdi srpskih snaga.

Harland je u unakrsnom ispitivanju negirao tvrdnje branioca da je tokom rata u Sarajevu između 2.000 i 3.000 Srba "ubijeno, zaklano i bačeno u Kazane".

Ne negirajući zločine koje su nad Srbima, ali i Muslimanima, počinili "Caco" i njegovi ljudi, Harland je kategorički tvrdio da je ogromna većina Srba koji su poginuli u gradu, unutar linija sukoba, stradala od artiljerijske ili snajperske vatre sa pozicija Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske RS.

Ova linija unakrsnog ispitivanja navela je predsedavajućeg sudiju Robinsona da branioca pita "šta je poenta takve odbrane, čak i da su cifre koje iznosi tačne", odnosno "kakvog bi efekta to imalo po odgovornost generala Miloševića za dela kojima se tereti".

Tapušković je odgovorio da su "Cacini" zločini izazvali kod Srba veliki strah da bi se to moglo dogoditi i njima ukoliko se nađu pod muslimanskom vlašću, pa su zato "čvrsto držali pozicije oko Sarajeva”.

Dok Tapušković tvrdi da su se sarajevski Srbi više plašili 'Cace’ nego bombi, Harland smatra da je većina Srba htela da napusti Sarajevo, ali da to nisu mogli zbog opsade i velikog rizika da mogu poginuti od granata ili snajperske vatre srpskih snaga.