Zagreb: Opasnost od precenjene kune

Međutim, domaći izvoznici vape za realnijim kursom i upozoravaju da bi se takva dugoročna politika mogla Hrvatskoj obiti o glavu. Zagovornici vladine politike to negiraju, a stručnjaci se slažu da je hrvatska kuna precenjena, ali ne i koliko.

"To je jako teško reći, ali apsolutno to nije ispod 40 do 50 posto, neki tvrde i više", kaže nezavisni ekonomski analitičar Milan Gavrović koji je upozorio da je zbog takve monetarne politike hrvatska proizvodnja gotovo sasvim uništena.

To, prema njegovim rečima, odgovara vrlo jakom, uglavnom stranom kapitalu, koji je postao vlasnik velikog dela hrvatske ekonomije, i ostvaruje profit u kunama, a izvlači ga u inostranstvo, gde treba ponovo da ga pretvori u devize, što jeftinije.

Vladimir Serdelji, direktor i predsednik Uprave zagrebačke fabrike Elektrokontakt, jedne od retkih koja je uspela da se održi, sa više od hiljadu zaposlenih, rekao je da je u 12 godina, od kada se vodi kurs precenjene kune toj firmi "oduzet još jedan Elektrokontakt". Uzaludan je vapaj hrvatskih proizvođača i izvoznika jer iza postojeće monetarne politike stoje puno jači lobiji, a u interesu je i samoj državi.

Trg bana Jelaèiæa, Zagreb

"Iza takve monetarne politike, pre svega, stoji trgovački lobi. Pogledajte banke, pogledajte državu. Država i stanovništvo se zadužilo 33 milijarde dolara. To je 30 milijardi dolara više nego što je bilo onog momenta kada smo izašli iz bivše Jugoslavije", rekao je on.

Svi prihodi koje država stiče kod kuće su od poreza. "Kada bi kurs bio realan, onda bismo videli koliko je stvarno država dužna. Ima čitav niz privrednih subjekata kojima to odgovara", naglasio je on.

Osim izvoznicima precenjena kuna ne odgovora ni nezaposlenima, kojih je oko 300 hiljada, smatra Milan Gavrović. "Najveći gubitnik su ljudi koji su bez posla. Međutim, pravi podatak je nešto drugo. Pravi podatak je koliko ima zaposlenih, a zaposlenost u zemlji ne raste", upitao je on.

Serdelji kaže da bi "normalni završetak tako precenjenog kursa bio argentinski sindrom – slom, i to onog trenutka kada bi trebalo vratiti te dugove, jer je sve bazirano na zaduživanju. Ali, to se ne može desiti u Hrvatskoj. Zašto? Zato što mi imamo srebrenine koliko god hoćemo. Imamo zainteresovane kupce u inostranstvu. Mi još nismo počeli da rasprodajemo ostrva i zemlju. Imamo čitav niz sredstava koja možemo rasprodati i izbeći argentinski sindrom", rekao je Serdelji.