Teheran: Konferencija o holokaustu

Pokrovitelj konferencije je iranski predsednik Mohamed Ahmedinedžad, koji je poslednjih godina stvorio kontraverze osporavanjem da su nacisti za vreme Drugog svetskog rata likvidirali šest miliona Jevreja. Konferencija je izazvala osude SAD i Nemačke, gde je negiranje holokausta kažnjivo zatvorom. Iako je na skup, prema zvaničnom Iranu, pozvano 67 istraživača, u Evropi se ocenjuje da nije reč o naučnom skupu.

Izraelski premijer Ehud Olmert pozvao je međunarodnu zajednicu da protestuje zbog konferencije koju je nazvao "bolesnim fenomenom.

S druge strane, službeni Iran tvrdi da konferencija nije motivirana antisemitizmom, te se pri tome navodi dobar položaj 25.000 pripadnika jevrejske zajednice u Iranu. Moris Motamed, jedini jevrejski poslanik u iranskom parlamentu se, međutim, izjasnio protiv konferencije.

Većina posmatrača smatra da je konferencija delom usmerena protiv Izraela, koji, prema iranskom tumačenju, svoje postojanje duguje evropskoj griži savesti zbog holokausta. Oni smatraju da konferencija delom predstavlja i svojevrsnu reakciju na karikature proroka Muhameda.

Mešovito društvo u Teheranu (Beta)

Britanski rabin Aron Koen kaže da ide na konferenciju da bi preneo stavove ortodoksnih Jevreja. "Mi kažemo da je naravno bilo holokausta, mi smo živeli u tom holokaustu. Ali, to nikako ne može biti opravdanje za vršenje nepravednih akata prema Palestincima", rekao je on za BBC.

Jedan od učesnika konferencije biće Haled Kasab, 44-godišnji arapski advokat, koji je u svojoj kući u severnom izraelskom gradu sagradio muzej holokausta, izazvavši bes palestinske javnosti.

Kasab je jedna od retkih ličnosti u arapskom svetu koja se protivi negiranju holokausta i koji će na konferenciji pokušati da upozori arapski i muslimanski svet da zbog dnevne politike ne poriču jedan od najgorih zločina u istoriji čovečanstva.

"Zapadni tabui i ograničenja"

Motaki na konferenciji (Beta)

Iranski šef diplomatije Manučer Motaki izjavio je na otvaranju da motiv nije antisemitizam, ali i da cionistički režim, kako on naziva Izrael, ima razloga za brigu.

"Otvoreno kažem da je antisemitizam zapadnjački fenomen i isključivo pripada zapadnim zemljama. U islamskim zemljama nikada nije postojao takav fenomen kao što je antisemitizam. Cionistički režim je svestan da se, ako se opštepoznata slika holokausta dovede u pitanje, u pitanje dovodi i suština cionističkog režima", rekao je on.

"Ako se dovede u pitanje zvanična verzija holokausta, onda se dovodi u pitanje identitet i priroda Izraela. A ako se, tokom ovog skupa, dokaže da je holokaust istorijska realnost, zbog čega su onda muslimani u regionu i Palestinci morali da plate cenu zločina nacista", zapitao je Motaki. Šef Instituta Rasul Musavi rekao je, prilikom otvaranja skupa, da konferencija pruža mogućnost da se razmotre "pitanja" o holokaustu, daleko od zapadnih tabua i ograničenja koja su postavili naučnici iz Evrope. U Nemačkoj, Austriji i Francuskoj je nezakonito poricanje holokausta.

"Cilj konferencije nije da ospori ili dokaže da se holokaust dogodio. Njen cilj je da obebzedi odgovarajuću naučnu atmosferu za stručnjake koji bi slobodno izneli svoje stavove o ovom istorijskom pitanju", rekao je Musavi.

"Stručnjaci" i stručnjaci

Scene iz koncentracionih logora (arhiva)

Na skupu učestvuje 67 "stručnjaka", među kojima se ističu Amerikanac Dejvid Djuk, bivši vođa Klu kjuks klana, i Francuzi Rober Forison i Žorž Tiel, obojica osuđivani u Francuskoj zbog poricanja holokausta.

Istoričar Raul Hilberg sa Uuniverziteta Vermont kaže da se neke stvari jednostavno ne mogu dovoditi u pitanje. "Na primer, podaci o tome koliki je bio broj koncentracionih logora nalaze se u statistici koju su vodili 'esesovci'. To nije nikakva izmišljotina, ti podaci dolaze od samih Nemaca i, prema tome, poricati te podatke je potpuna besmislica", kaže on.

Volfgang Benc, istoričar iz Berlina, kaže da je ova konferencija zapravo politički skup. "Oni koji poriču holokaust, znaju tačno šta se desio i znaju razmere toga. Oni žele da iskoriste ovu temu u druge svrhe", kaže on.

"Žele da podstaknu i organizuju antisemitizam u svetu, utičući na većinu ljudi koji nisu dovoljno obavešteni i obrazovani. To je čista politika i nema veze sa proučavanjem holokausta", kaže on.

Avner Šalev, predsednik muzeja Jad Vašem, kaže da je ovaj skup opasnost za sve, a ne samo za Jevreje. "Ovo nije samo povredilo Jevreje i Izrael. Ovo je otvaranje puta za genocid. Bilo koji genocid znači ubiti nešto unutar nas kao ljudskih bića i mi se moramo zaštititi. Moramo se svesno i aktivno suprotstaviti takvom vidu javne rasprave, koju predvodi Mahmud Ahmadinežad."