Prva bruka

Naša informatička kompanija „Pakom kompjuters”, tačnije konzorcijum pet domaćih fabrika sa 25 podizvođača, pozdravila je poništavanje tendera za nabavku 30.000 računara za škole u Srbiji. Prema tvrdnjama iz Ministarstva prosvete i sporta, tender za nabavku računara za škole i fakultete u Srbiji, vredan milijardu dinara, poništen je zato što je samo jedan od četiri ponuđača ispunio uslove konkursa, iako je čak 51 firma otkupila dokumentaciju, a manje od deset uspelo da preda ponudu. Nedovoljno, jer je uslovima tendera bilo predviđeno da se najbolja ponuda izabere na licitaciji sa najmanje dva kvalifikovana ponuđača. A toliko ih nije bilo.

Tako je, makar i iz formalnih razloga, pukla prva bruka u tek započetoj realizaciji na veliko i široko najavljenog Nacionalnog investicionog plana za koji je izdvojeno 1,6 milijardi evra do kraja ove i tokom iduće godine.

U ovom času uopšte nije važno zbog čega je za tako veliku nabavku postavljen izuzetno kratak rok za dostavljanje ponuda i dokumentacije – svega 15 dana. U takvom hendikep konkursu, kako se čuje, ni pola šanse nisu imali ni najveći svetski proizvođači. Zbog toga od presudnog značaja za ovu priču nije ni tražena veoma niska cena za te „mašine”, pa su, ko zna, neki zato i odustali.

Nameće se, međutim, sasvim jednostavno pitanje – kome je bilo potrebno da tako „zbrza” tako veliki tender. Da li zbog tek započete predizborne kampanje u kojoj, gle čuda, najviše bivši ministar finansija i lider G 17 plus, Mlađan Dinkić, maše iz sve snage kartom zvanom Novi investicioni plan, obećavajući, gde god se nađe, pare za „odobrene” projekte. Sebe i „svoj” NIP on je „skromno” uporedio sa Nikolom Teslom i njegovim pronalaskom struje, tako da nema ništa protiv da njegov „patent” još neko koristi u predizbornoj trci. Ostali takmaci, osim koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, kojoj su najmiliji putevi, ćute. Verovatno ne nalazeći sebe i svoj interes u tom planu.

Ali dok se izborni karusel zahuktava, struka i nauka i dalje iznose sve teže razloge zbog kojih treba ne samo preispitati osnovne ideje iz tog programa, nego od njega, možda, u potpunosti i odustati. Jer, kako reče pre neki dan prof. dr Dana Popović, od NIP-a možemo imati mnogo veće štete nego koristi, a da za to niko ne odgovara.

Upozorenja mnogih ekonomista, od kojih većina nije ni u kakvoj predizbornoj kampanji, niti u timovima partija u borbi za vlast, niko ozbiljno neće da čuje. Važno je obećavati, a onaj ko u te predizborne hitove poveruje – sam je kriv.

Ne vredi ni podsećanje na Mađarsku i njen udes sa sličnim razvojnim programom, koju zbog toga, ali i „laguckanja” aktuelnog premijera, očekuju ozbiljna ekonomska i politička previranja usled budžetskog deficita od svih desetak procenata bruto domaćeg proizvoda. „Borci” za njen ekonomski prosperitet, ali i standard građana, „emitovali” su tolika prava da ih sada niko ne može realnim novcem pokriti.

Sa našim obećanim povećanjima plata, kupovinom kompjutera, opravkom bolnica, muzeja… bez obzira na to što privatizacione pare još stoje na računu, već tokom polovine iduće godine možemo se, tvrde politički neutralni ekonomisti, lako suočiti sa popriličnim budžetskim deficitom, jer dogodine nemamo za prodaju neki novi „Mobtel”, licencu za mobilnu telefoniju, „Hemofarm” ili banke, a naplata poreza na dodatu vrednost ne ide baš kako se očekuje. Tu su i najavljena smanjenja poreza i doprinosa na plate od Nove godine. A kada se plate svim mogućim činovnicima, zdravstvu, školstvu, policiji, vojsci… jednom povećaju, teško ih je posle nekoliko meseci smanjivati pod geslom: „Malo su se prethodnici zaigrali”.

Nema te vlade koja je spremna da tako nešto učini, a da pri tome ne izazove socijalne lomove i svoj – pad. Bilo bi, zato, dobro da se svi predizborni takmaci dobro još jednom preračunaju, a aktuelna odlazeća vlada ostavi koji beli evro namenjen NIP-u za ne tako daleke dane sasvim izvesnih budžetskih i drugih iskušenja.