Novi sporazum vojski SAD i Srbije

Sporazum su u Beogradu potpisali zamenik komandanta Evropske komande oružanih snaga SAD Vilijem Vord i ministar odbrane Srbije Zoran Stanković. Sporazum o nabavkama i uzajamnim uslugama ocenjen je kao još jedan korak u saradnji Srbije i SAD. Analitičari ocenjuju da Beograd mora da nadoknadi to što nije član Partnerstva za mir.

Sporazum ACSA je treći značajan vojni sporazum koji su u 2006. potpisale SAD i Srbija. Prethodno su potpisani Sporazumi o saradnji na zaustavljanju širenja oružja za masovno uništenje i o statusu snaga, poznatiji kao SOFA.

Predstavnici Vojske SAD, koji su u Beograd dolazili da bi potpisali sporazume sa srpskim kolegama, saopštavali su da su izuzetno zadovoljni dogovorima zbog uloge koju će Srbija imati u održavanju stabilnosti i sigurnosti u regionu.

Poslednji sporazum ocenjen je kao najnovije dostignuće u unapređenju odnosa dve zemlje.

Šta dobija Srbija

Za vojnog analitičara Aleksandra Radića logična je ugovorna saradnja Pentagona i srpskog Generalštaba jer Beograd na neki način mora da nadoknadi što nije u Partnerstvu za mir.

"To su šablonski dokumenti, koji, kada se potpišu, omogućavaju, kada je reč usko o vojnoj struci, održavanje zajedničkih vežbi, razmenu ljudi, pre svega ono što je Srbiji bilo u jednom trenutku važno, prednost donacije i znanja jer je tehnološki raskorak između zapadnih obaveštajnih snaga i srpske vojske u ovom trenutku izuzetni veliki. U tom smislu svaka pomoć je dobrodošla", kaže Radić.

Vlada u Beogradu sklapanjem sporazuma s Vašingtonom želi da pokaže međunarodnoj javnosti da je na ovim prostorima uspostavljen bezbedan i stabilan sistem.

Proširena saradnja s Pentagonom jedan je od načina lobiranja za uključivanje Srbije u Partnerstvo za mir na Samitu NATO-a u Rigi krajem meseca, iako glavni uslov, izručenje Ratka Mladića, nije ispunjen.

"Ti sporazumi su doprineli mekšem stavu NATO-a prema Srbiji, a zato se pojavljuju i nagoveštaji da bi Srbija mogla da uđe u Partnerstvo za mir i pre izručenja Ratka Mladića", ocenjuje vojni analitičar Zoran Dragišić.

"Međutim, ja ne očekujem da će Srbija u Rigi dobiti taj poziv. Mislim da SAD u ovom trenutku imaju vrlo pozitivan stav prema Srbiji, ali odluke u NATO-u donose se konsenzusom. Siguran sam da postoje zemlje koje neće biti previše raspoložene da Srbija pre završetka saradnje s Tribunalom uđe u Partnerstvo", kaže Dragišić.

Strah da Balkan ne zaostane

Pojačano interesovanje Pentagona za Srbiju, ali i Crnu Goru, Radić vidi u strahu SAD da na duži rok ostavi Balkan van novog međunarodnog poretka zbog mogućih neprijatnih iznenađenja.

Vojno približavanje Beograda i Vašingtona ni u kom smislu, međutim, ne znači konkretno angažovanje u takozvanom ratu protiv terorizma koji predvode SAD.

"Ne postoji mehanizam koji nekog prisiljava da nešto učini ako to zaista ne želi da učini. Naprosto procenite šta biste dobili time što biste ljude poslali na neku tačku", kaže Radić.

"Napravite procenu rizika i donesete odluku o tome šta da se čini. Neke zemlje su ušle u prisustvo u svakoj borbenoj misiji i trpe gubitke, ali su tu dobile i neke velike finansijske dobitke kalkulišući time da mogu da žrtvuju određen broj profesionalaca. Postoje i druge zemlje, drugi ekstrem, u kojima se pokušava izbeći svako direktno sudelovanje i to je moguće", kaže Radić.

U sedištu NATO-a tvrde da se politika prema Srbiji nije promenila, da se i dalje insistira na punoj saradnji s Hagom kao uslovu za Partnerstvo za mir.

Oni, ipak, potvrđuju i da su u toku konsultacije pred samit u Rigi, koje bi mogle dovesti do novih odluka i promene politike, prenosi Glas Amerike.