SAD: Pobeda demokrata

Bela kuća je već priznala pobedu demokrata na parlamentarnim izborima. Administracija republikanskog predsednika Džordža Buša u saopštenju je pokazala volju da sarađuje s novom većinom u Kongresu kada je reč o Iraku, borbi protiv terorizma i ekonomiji. U toku je i referendum u sedam država o homoseksualnim brakovima.

Predsednik SAD DŽordž Buš čestitao je večeras demokratama na pobedi na izborima za Predstavnički dom Kongresa i priznao da politika prema Iraku nije bila doboljno dobra ni dovoljno brza. "Priznajem da su mnogi Amerikanci glasovima iskazali nezadovoljstvo zbog slabog napretka u Iraku", rekao je Buš na konferenciji na novinare u Beloj kući.

"Takođe verujem i da većina Amerikanaca i lidera iz obe političke partije, ovde u Vašingtonu, shvataju da ne možemo da prihvatimo poraz. SAD se, bez obzira na poraz republikanaca, neće povući iz Iraka. To je teška borba. Pobedićemo", poručio je predsednik SAD.

Pobeda demokratske opozicije na parlamentarnim izborima u utorak održanim u SAD svedoči da stanovnici odbijaju Buša i njegovu volju da promeni politiku koju vodi u Iraku, prenose svetske agencije.

Dva od tri ispitana birača navela su u anketama da je rat u Iraku uticao na njihovu odluku da glasaju za demokrate, dok je 60 odsto ispitanih reklo da je protiv tog rata.

Ponovo izabrana - Hilari Klinton (Fonet)

Prema prvim i još nepotpunim rezultatima, republikancima preti gubitak vlasti u oba doma Kongresa, prvi put u poslednjih 12 godina. Demokrate su osvojile najmanje 228 mesta u Predstavničkom domu Kongresa, a republikanci 192 mesta. Taj dom ima 435 mesta.

"Od jedne do druge obale, narod SAD glasao je za promene. Danas smo stvarali istoriju, a sada idemo u napredak", rekla je kalifornijska poslanica Nensi Pelozi, iz Demokratske stranke, koja bi mogla da postane prva predsednica Doma.

Republikanci su na ovim izborima izgubili vlast u skoro svim oblastima u zemlji, bilo konzervativnim, liberalnim ili umerenim, kao i u gotovo svim područjima, i gradskim, seoskim i prigradskim.

Ostavka Ramsfelda

Sekretar SAD za odbranu Donald Ramsfild podneo je ostavku na tu funkciju, prenose svetske agencije.

Ramsfeld je jedna od ključnih osoba koja je kritikovana zbog politike SAD u Iraku, razlog koji je, kako analitičari pretpostavljaju, bio ključan za poraz republikanaca na izborima. Ramsfeld je ostavku podneo pasle šest godina na toj funkciji.

Predsednik SAD Džordž Buš izjavio je da su se on i Ramsfeld saglasili da je pravo vreme za novo rukovodstvo u Pentagonu. "Naša vojska suočila se s velikim brojem promena tokom reformi u poslednjih pet godina, dok smo vodili rat protiv terorizma, jedan od najvažnijih ratova u istoriji naše nacije. Donald Ramsfeld je bio odličan vođa u vreme promena, ali i on ceni vrednost novog pristupa u ključnom periodu tog rata", rekao je Buš.

Ramsfelda će naslediti Robert Gejts, bivši prvi čovek CIA. Gejts je u obaveštajnoj službi proveo 25 godina i tokom karijere je sarađivao s predsednicima obe partije u SAD.

Većina guvernera demokrate

Rod Blagojeviæ ponovo guverner Ilinoisa

Kandidati Demokratske stranke za guvernere pobedili su u većini američkih saveznih država, prvi put od 1994, najnoviji su rezultati izbora.

Države Njujork, Ohajo, Merilend, Masačusets, Kolorado i Arkansaz, u kojima su do sada republikanci držali vlast, pripale su demokratama, dok je u Kaliforniji ponovo izabran republikanski kandidat i poznati glumac Arnold Švarceneger.

Hilari Klinton, demokratska senatorka, izabrana je u Njujorku. "Verujemo u svojku zemlju, a večeras je ponovo preuzimamo. Hvala svima", rekla je ona.

U Kaliforniji je za guvernera ponovo izabran republikanski kandidat, glumac Arnold Švarceneger. On se ranije ogradio od Bušove politike, a za vreme poseta predsednika SAD Kaliforniji nije želeo da se sastane s njim. "Prijatelji, izbori su završeni, debate su završene, građani su se izjasnili. Sada smo svi ujedinjeni kao građani Kalifornije i svi smo posvećeni odbrani kalifornijskog sna", rekao je Švarceneger.

Od 36 guvernerskih mesta za koje se juče glasalo, demokrate su ponovo izabrani u Ilinoisu, Mičigenu, Pensilvaniji, Nju Hempširu, Oklahomi, Vajomingu, Nju Meksiku, Kanzasu, Viskonsinu, Mejnu, Arizoni, Oregonu i i Tenesiju.

Analitičari u SAD ocenjuju da će zbog rezultata izbora demokrate biti u boljoj poziciji na predsedničkim izborima 2008. Tom Man, politički analitičar iz instituta Bruking, kaže da će naredni period biti težak za predsednika. "Predsednik Predstavničkog doma iz Demokratske stranke će neprestano kontrolisati njegova dokumenta i izazivati ga na svakom koraku", kaže Man.

Evropa pozdravlja pobedu demokrata

Prvi crni guverner Masaèusetsa Deval Partik (Beta)

Mnoge političke grupacije u Evropi pozdravile su poraz Republikanske stranke na izborima u SAD, izrazivši nadu da će demokrate na vlasti u Kongresu pomoći okončavanje nesuglasica između Evrope i SAD.

Evropski analitičari ocenjuju, međutim, da se američka spoljna politika neće preko noći promeniti, posebno ne prema Iraku.

Oni su naveli da se administracija predsednika Džordža Buša znatno udaljila od Evrope zbog situacije u Iraku, postupanja američkih vlasti u zatvoru Gvatanamo, kao i zbog odbijanja da potpiše protokol iz Kjota o suzbijanju zagrevanja planete.

Analitičari u Srbiji smatraju da je, iako je manadat predsednika SAD oslabljen, malo verovatno da bi to moglo značajnije da se odrazi na odnos SAD prema Srbiji.

I referendum o homoseksualnim brakovima

Američki birači u Koloradu, Ajdahu, Južnoj Karolini, Tenesiju, Južnoj Dakoti, Virdžiniji i Viskonsinu glasali su za zabranu homoseksualnih brakova, zajedno sa izborima za oba doma Kongresa.

Tokom referenduma 2004. godine 13 američkih država zabranilo je homoseksualne brakove.

U Južnoj Dakoti održan je juče i referendum o potpunoj zabrani abortusa. Birači su u toj državi odbacili taj predlog.