Novo jačanje dinara

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da je centralna banka zabrinuta zbog kursa i da će opet intervenisati na tržištu u slučaju daljeg jačanja dinara. Zbog velikog interesovanja građana, Narodna banka izdaće 6. novembra novu, četvrtu emisiju štednih zapisa, na koje je godišnja kamata 17 odsto.

Za jedan evro banke i menjačnice danas su građanima plaćale do 78,5 dinara, a srednji kurs evra bio je 79 dinara. Guverner kaže da će centralna banka sprečavati znatne dnevne promene deviznog kursa, koji će se formirati na tržištu u zavisnosti od ponude i potražnje.

Tako je Narodna banka juče intervenisala i na tržištu kupila evre da dinar ne bi nastavio da jača, odnosno apresira u odnosu na evro: "Mi smo zabrinuti za kurs, što se vidi i iz toga da intervenišemo na tržištu."

Od danas banke će izdvajati za tri procenta manje obavezne rezerve na dinarsku osnovicu, što bi, s druge strane, trebalo da smanji i kamatne stope za kredite građanima: "Banke imaju dve opcije, da povećaju kamate na dinarske depozite, ili da smanje kamate na potrošačke kredite", kaže guverner.

On procenjuje da će jačanje kursa dinara i smanjenje inflacije imati odloženo dejstvo na kretanje cena i da se to se neće dogoditi do kraja godine. Prema njegovim rečima, inflacija ove godine biće 7 odsto, a iduće između 4 i 8 odsto.

"Sve vam je sad skuplje"

Profesor ekonomije Miodrag Zec za B92 objašnjava da građani pad evra i jačanje dinara i te kako osećaju u svom novčaniku i slamarici, gde im ostaje sve manje para.

"Ako je tačno da stanovništvo štedi u evrima, Narodna banka kaže da tako 90 posto štedi, i da plaća u dinarima, onda se svakim padom evra, jedan deo devizne štednje i imetka u devizama gubi", kaže on.

"Na taj način, ako imate evre i menjate ih u dinare da biste nešto platili, sve vam je sad skuplje, jer za 100 evra dobijate manje dinara nego ranije. Primera radi, vi kupujete neki proizvod, kilo mesa recimo, to vas je koštalo 2 evra, a sada vas košta 2,2 evra. Roba je u evrima poskupela!“

Zec smatra da cene uskoro neće pasti, jer su trgovci u njih ukalkulisali viši kurs, i dok se kontingent robe obrađen po tome ne proda, cene neće biti niže.

"Država ima cilj da obaranjem evra zauzda inflaciju, sa jedne strane, i, sa druge, da steriliše taj devizni priliv. Na taj način jeste zaustavljena inflacija, ali je mnogo veći pad kursa nego što je pad cena", kaže on.

"Cene se formiraju slobodno i mala je verovatnoća da će cene pasti jer one nisu fleksibilne naniže. Potreban je dugi period, relativno, ovog stabilnog kursa, da bi možda za 2-3 meseca počelo blago obaranje cena“, navodi Zec.