Vožnja na biljni pogon

Pogoni za proizvodnju biogoriva, koje se dobija iz industrijskog bilja, na prvom mestu uljane repice i suncokreta, otvaraju se, ili su već otvoreni u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Hrvatskoj.

U bitku za udeo na tržištu, kako domaćem, tako i evropskom prva je, uz podsticaj domaćih ili stranih ulaganja, krenula Rumunija, koja sada godišnje proizvodi tri miliona tona biodizela. Kako prenosi “Southeast European Times”, portugalska kompanija Martifer gradi pogon za proizvodnju biodizela u Lehliu Gari, u okrugu Calarasi.

Vrednost projekta dostiže 47 miliona evra, a treba da bude gotov do 2007. Planirano je da pogon bude kapaciteta do 100.000 tona biodizela godišnje, što pokriva trećinu potrošnje ekološkog goriva u Rumuniji. Od projekta će koristi imati i poljoprivrednici, jer je za proizvodnju te količine goriva potrebno useva sa 50.000 hektara. Vrednost drugog projekta na sektoru biogoriva u Rumuniji je 133 miliona evra, a vodi ga MAN Ferrostaal, deo nemačke kompanije MAN.

U sklopu tog projekta grade se dva pogona, u Atelu i Loamnesu u okrugu Sibiu, i računa se da će 2008. iz njih izlaziti 400 tona goriva dnevno. Toliku proizvodnju će obezbediti usevi sa 120.000 hektara. Iza trećeg projekta stoji rumunska naftna kompanija Rompetrol, koja planira proizvodnju 60.000 tona biogoriva iduće godine.

U Bugarskoj je lokalna firma za distribuciju i maloprodaju goriva EKO Petroleum najavila da će sledeće godine početi izgradnju pogona za proizvodnju biodizela u Vidinu, na severoistoku zemlje. Kalkuliše se da će realizacija projekta koštati oko 60 miliona evra.

U pogonu bi 2008. trebalo da se proizvodi 150.000 tona biodizela godišnje, od 400.000 tona uljane repice, proizvedene na oko 250.000 hektara.

Srbija, pak, planira gradnju prve fabrike biodizela sledeće godine. Domaći proizvođač sa sektora proizvodnje biljnog ulja, Victoria Group iz Šida u Vojvodini, planira izgradnju pogona vrednog 15 miliona evra, po nemačkoj tehnologiji. U njemu bi se godišnje proizvodilo 100.000 tona biodizela iz uljane repice, soje i suncokreta.

Značaj proizvodnje alternativnog goriva najbolje se vidi na primeru Brazila koji je 1973. u vreme prve svetske naftne krize, kada su cene nafte učetvorostručene, krenuo u projekat zamene benzina etanolom, proizvedenim iz šećerne trske. Brazil je tada uvozom pokrivao 80 odsto potreba za gorivom, kao što je sada  slučaj na Balkanu.

Danas u Brazilu, koji proizvodnjom etanola pokriva polovinu svetskog tržišta, sedam od deset automobila koristi etanol, čija cena predstavlja samo trećinu cene benzina.

U trenutku kada barel nafte na svetskom tržištu košta više od 70 dolara, brazilsko iskustvo privlači sve veću pažnju. Najviše istraživanja, čiji je cilj povećanje isplativosti proizvodnje biogoriva, obavlja se u SAD, gde se etanol pravi od kukuruza. Rezultati tih istraživanja su posebno interesantni za Balkan, na kome se takođe dosta proizvodi kukuruz.

Iz brazilskog primera vidi se i koliki je značaj države u podsticanju proizvodnje biogoriva. Naime, zainteresovane vlade moraju da daju poljoprivrednicima podsticaje za proizvodnju kukuruza, uljane repice i drugih kultura koje služe kao sirovine za biogorivo, ali i da finansiraju mrežu pumpi koje nude novo gorivo.

Sledeći korak trebalo bi da budu poreske olakšice za one koji voze ekološki čista vozila, kao i propisivanje kvota za upotrebu biogoriva.

Gorivo iz industrijskog bilja dobija na značaju i u Evropskoj uniji, gde je propisano da u tekućoj godini minimum dva odsto dizela na tržištu mora da bude biljnog porekla. Taj udeo će se svake godine, kako predviđa evropska regulativa, uvećavati za 0,75 odsto, da bi 2010. dostigao 5,75 odsto, dok bi do 2020. godine trebalo da poraste na 20 odsto. Sa druge strane Atlantika, SAD su postavile cilj da do 2012. etanol čini pet odsto tržišta goriva.

I Hrvatska cilja da do kraja 2010. biogorivo učestvuje u ukupnoj potrošnji goriva sa 5,75 odsto. U toj zemlji radi samo jedan pogon za proizvodnju biodizela, u Ozlju, kapaciteta 30.000 tona. Kako je najavio vlasnik tog pogona, biodizel proizveden od otpadnog jestivog ulja i životinjskih masti, ići će u izvoz u Austriju i Italiju. Povećanje proizvodnje biogoriva, koje se beleži poslednjih par godina, još nije ugrozilo snabdevanje šećernom trskom, sojom, repicom i kukuruzom ali, naglašavaju stručnjaci, treba gledati i na nešto duži rok.