Evropljani kupuju kuće u Hrvatskoj

Prema podacima iz krugova bliskih hrvatskom pregovaračkom timu za ulazak u Evropsku uniju, poslednjih godina stranci u Hrvatskoj godišnje kupe oko 8.000 nekretnina.

Uzme li se taj broj donekle tačnim, kao i podatak da bi prosečna cena nekretnine mogla biti oko 150.000 evra, računica pokazuje da su stranci u Hrvatskoj uložili novac koji se već izražava u milijardama evra.

Zvanični podaci, koje je objavio zagrebački Jutarnji list, pokazuju da su od 1995. do 2005. godine strancima prodate 3.962 nekretnine u Hrvatskoj. Najčešći kupci su Nemci  sa 58,6 odsto, Austrijanci sa 19,4 procenta i Mađari sa 4,2 odsto, a za njima slede Britanci, Amerikanci, Holanđani...

Hvar

Međutim, zvanične brojke daleko su od stvarnih, jer mnogi stranci kupuju kuće preko firmi koje u Hrvatskoj lako registruju ili ih za njih kupuju hrvatski građani. Svakako su ih pokupovali znatno više od zvaničnih 3.962.

Kad je Velšanin Nil Luis otkrio na Hvaru napušteno selo Basina, usred krša, njegova potraga za idealnim mestom na kom misli da provede ostatak života, završila se. Iza sebe je u Londonu ostavio buran poslovni život, prodao sve što je imao i sa devojkom Kejt doselio se na Hvar.

Prvo je otvorio, sad već poznati i dobro posećeni klub Vertigo u Jelsi, gde i živi u iznajmljenom stanu, i bacio se na uređenje 250 godina starog sela, u koje je dosad uložio 1,2 miliona evra.

Njuzvik, uveren da će kupovina kuća obeležiti 21. vek, navodi da se trend u poslednjoj deceniji razvio naročito medju Evropljanima "severnjacima", željnih sunca. Procenjuje se ipak da bar polovina kupovina ima i karakter ulaganja novca: stranci kupuju dok je jeftino u Hrvatskoj ili Crnoj Gori, nekoliko godina uživaju u odmoru, a onda prodaju.

Turisti se sve èešæe odluèuju za kupovinu nekretnina na moru

Prvi na listi kupaca su Britanci koji su, po podacima iz Njuzvika, do sada stekli oko 750.000 kuća za "drugi dom". Pojava je vrlo česta i među Ircima, koji su samo prošle godine u Španiji i Francuskoj kupili između 7.000 i 12.000 nekretnina, što je za naciju od četiri miliona stanovnika priličan broj.

Posebno ako se uporedi sa Nemačkom, koja ima 82 miliona stanovnika, a prošle godine su Nemci u Francuskoj i Španiji stekli između 17.000 i 24.000 nekretnina.

Uz Španiju, do sada je najprivlačnija bila Francuska, gde je prošle godine nekretnine kupilo između 45.000 i 75.000 ljudi. Koliko trend uzima zamah, govore i podaci za nekoliko godina unazad. Tako je broj prodatih nekretnina u Španiji 1997. godine bio 35.000, a prošle godine 135.000, dok je u Francuskoj 1994. godine prodato 14.000 kuća prema 75.000 u prošloj godini.

Veliki kupci nekretnina u Sloveniji danas su Česi, Rusi često kupuju u baltičkim zemljama, a posebnu pažnju privlači Crna Gora. Već se i destinacije poput Maroka i Turske mogu pohvaliti značajnijim brojem prodatih nekretnina. Prošle godine je taj podatak za Tursku dostigao oko 15.000, a u Maroku oko 25.000 kuća.