Promena ustava je samo odložila odluku o nezavisnosti Kosova

U tom pogledu nismo usamljeni. Francuska i Holandija odbacile su na referendumu ustav EU iako ga velika većina glasača nije čak ni pročitala. Bosanski parlament je pre nešto više od dva meseca samo sa dva glasa odbacio neke veoma površne promene u svom veoma defektnom ustavu nasleđenom iz Dejtona.

Srbija će za nedelju dana glasati na referendumu hoće li prihvatiti novi ustav koji je usvojio parlament. Da bi ustav bio prihvaćen neophodni su glasovi većine birača, a osim toga na referendumu mora da učestvuje bar polovina registrovanih birača. Dok sam šetao ulicama Beograda, čitao novine i razgovarao sa običnim ljudima, upalo mi je u oči da nešto nedostaje tom procesu. Strast. Emocije. Nema ih. Malo ljudi oseća, izgleda, bilo kakvu vezu između ustava i svojih ličnih života.

Lako je shvatiti zbog čega. Prosečan građanin nema stvarno pojma šta je u ustavu i ne oseća se kao deo procesa njegovog kreiranja. Nije bilo javnih rasprava ili užarenih argumenata. Sve je urađeno brzo, iza zatvorenih vrata, i uz sporazum među političkim partijama u parlamentu, držeći se u osnovi najnižeg zajedničkog imenitelja. Kontroverzna pitanja su bila sakrivane, ostavljena dvosmislena, ili nisu uključena. Ustav je imao daleko više notu političkog dogovora nego dokumenta od istorijske vrednosti. Štaviše, suprotno mnogim drugim državama u regionu koje su stekle nezavisnost, Srbi ne osećaju euforiju zbog svog novog statusa, samo rezignaciju.

Ako se ispostavi da će izlaznost birača zadovoljiti zahtev od 50 odsto, onda će to biti samo zato što su partije u parlamentu nagovarale a verovatno će i nastaviti da nagovaraju svoje sledbenike da glasaju. To će biti urađeno kao obaveza ili dužnost, pre nego iz posebnog ubeđenja da će ustav uneti bitne promene u njihove živote.

Za vreme mog prvog sastanka sa predsednikom Koštunicom u oktobru 2000, on je pomenuo Džejmsu O’Brajenu i meni da ima tri "biblije" kojim se rukovodi: Mirovni sporazum iz Dejtona, Rezoluciji 1244 o Kosovu Saveta bezbednosti UN i Ustav Jugoslavije. Govoreći o Ustavu, jasno je stavio do znanja da ima nedostataka u dokumentu iz Miloševićeve ere, ali dok god Ustav ne bude promenjen ili ukinut, on će ga poštovati u skladu sa demokratskom praksom. Od tog vremena, bilo je povremenih napora - bez uspeha - da se izradi nacrt novog ustava. To je sada postalo od suštinske važnosti, imajući u vidu velike promene koje su se dogodile od trenutka kad je Milošević doneo sadašnji dokument. Promene obuhvataju nezavisnost Crne Gore i promenjeni status Kosova. Jasno rečeno, novi ustav je neophodan da bi se postavila zakonska osnova Republike Srbije. Bez toga bilo bi nemoguće da se krene dalje u evropske integracije.

Premijer Koštunica i njegova vlada obavezali su se da će kompletirati novi ustav, otkad je njegova vlada formirana. Ali, smislili su izvrsno sredstvo da obezbede brzo kompletiranje: predstojeću odluku o budućem statusu Kosova. Uspešno su ubedili sve političke partije u parlamentu da će srpski izgledi da spreči nezavisnost Kosova biti veći ako je status Kosova kao dela Srbije ustanovljen novim ustavom. To je bila pokretačka snaga brzog, slepog prihvatanja nacrta i zakazivanja obaveznog referenduma za 28-29. oktobar.

Novi ustav i planirani parlamentarni izbori u decembru uspeli su da uspore kosovski proces. Vlada Sjedinjenih Država koja je bila primarna snaga iza odluke da se do rešenja statusa Kosova dođe u ovoj kalendarskoj godini, revidirala je svoju poziciju i sada se zalaže da se odluka odloži do početka naredne godine. Postoji nada da će demokratski orijentisane partije proći bolje na parlamentarnim izborima pre bilo kakve neprijatne odluke o Kosovu nego nakon nje. Ta nagla promena pozicije dovela je u neugodan položaj neke članove Kontakt grupe i Martija Ahtisarija koji pokušava na sve načine da ostane sinhornizovan sa razmišljanjem Vašingtona. To je, takođe, podiglo nervozu među kosovskim Albancima koji žele odluku - u svoju korist - što je pre moguće.

Realnost je, međutim, takva da to nije promenilo ishod odluke o Kosovu, a to će biti uslovna nezavisnost. Samo ju je odložila za nekoliko meseci. Jedino vreme može da kaže hoće li ovaj glasački inženjering pomoći dalji proces demokratizacije u Srbiji. Sigurno je, međutim, da je uključivanje statusa Kosova u ustav dalo, takođe, zakonsku osnovu radikalima i ostalima da zahtevaju da svaka vlada u Srbiji, kad bude usvojena odluka o budućem statusu, donese odluke i preduzme akcije protesta, što može ugroziti proces evropskih integracija.

Novi ustav ima mana. Najveća mu je anomalija, naravno, što su registrovani birači na Kosovu samo kosovski Srbi, zato što većina stanovništva na Kosovu ne želi da bude registrovana. Ipak, to stvara izvesnu nezgrapnost kad je ključna tačka ustava uključivanja Kosova kao dela Srbije, a većina u tom regionu ne učestvuje uopšte u tom procesu. Ustavni tretman autonomije Vojvodine je površan i mogao bi da izazove većinu u Vojvodini da bojkotuje referendum. Uticaj radikala je očigledan u ustavnom definisanju Srbije, a takođe i u odsustvu konstatacije da određeni međunarodni zakoni imaju prednost nad nacionalnim zakonom. Ali, pri razmatranju ovih mana sećam se, takođe, da je jedan od najboljih ustava koji sam pročitao bio onaj u Sovjetskom Savezu. Nisu, međutim, bile važne reči na papiru, koje nisu značile ništa, već primena (ili odsustvo toga). Sećam se, takođe, i da je u američkom ustavu pisalo da su svi ljudi stvoreni jednaki, ali žene nisu mogle da glasaju punih 130 godina, a ropstvo je ukinuto tek 80 godina nakon donošenja Ustava. Ključ svega ostaje primena demokratskih, evropskih standarda i upravo tako će Srbija na kraju krajeva biti ocenjivana. Ustav će, takođe, postaviti sistem gde će donošenje amandmana biti lakše nego danas.

Prema tome, i pored nedostataka, vlada i političke partije treba da nastave ozbiljno da rade na tome da ostvare potrebnu izlaznost. Ako referendum ne uspe, to će samo pomoći da raspoloženje u Srbiji padne još niže. Njegovo usvajanje će, međutim, samo pripremiti pozornicu za istinski važne događaje koji će uslediti. Prvo pitanje biće hoće li izbori za parlament biti održani u decembru ili ne. Ako neke partije promene mišljenje narednih nedelja, to će potpuno, između ostalog, poremetiti strategiju Kontakt grupe.

U međuvremenu, neka bude zabeleženo: Evropska unije je odlučno odbacila sve napore srpskih demokratskih snaga da im pozitivnim signalima pomogne na predstojećem referendumu i izbornoj kampanji. Ukoliko ne bude takvih promena u bliskoj budućnosti, nema sumnje da će to ostaviti gorak ukus u redovima demokratskih partija u Srbiji. To odgovara, međutim, obrascu koji Evropska unija primenjuje u regionu.