Potrebna obuka za civilnu zaštitu

Stručnjaci kažu da Srbija, i pored dovoljno kadrova, nema funkcionalnu civilnu zaštitu niti su građani dovoljno obučeni za vanredne situacije. A umesto da nadležne državne funkcionere o tome šta se dogodilo obavesti Služba za osmatranje i obaveštavanje, neke ministre danas su budili novinari B92 u želji da saznaju više.

Vežbe za vanredne događaje u preduzećima nekada su bile uobičajene i redovne.

Međutim, kako kažu na nekadašnjem Fakultetu civilne odbrane, sada bezbednosti, sistem civilne zaštite 90-ih godina uništen je jer je smatran reliktom komunističke prošlosti. Na tom fakultetu misle da je današnji događaj tipična situacija u kojoj treba da reaguje civilna zaštita.

Predsednik traži izveštaj

Predsednik Srbije Boris Tadić tražio od Ministarstva odbrane izveštaj i insistira na što hitnijem saniranju posledica eksplozija, istragu i kažnjavanje odgovornih. "Tadić je tražio informaciju o tome da li su nadležne vojne službe preduzele sve mere da se eksplozije ne ponove", navodi se u saopštenju Pres-službe predsednika.

Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić optužio je državne funkcionere da su odgovorni za eksploziju. "SRS smatra da je stanje u vojsci odraz stanja u državi i da za današnju katastrofu u Paraćinu odgovornost snose predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Srbije Vojislav Koštunica i lažni ministar odbrane Zoran Stanković, rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

"Katastrofa izbegnuta srećom"

Vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović u emisiji Kažiprst B92 rekao je da je reč o izuzetno opasnom i vanrednom događaju u kom je katastrofa sprečena sticajem srećnih okolnosti.

"Potreban je sticaj makar 10-15 okolnosti da se desi takva serija eksplozija, reč je o ozbiljnom nemaru i izbegavanju procedure. Očigledno je da postoji mnogo zapuštenosti u sistemu obezbeđenja skladišta", kaže on.

Stojadinović kaže da je je tvrdnja Ministarstva odbrane da su skladišta sigurna, pomalo cinična posle takvog događaja, a da je posebno opasno što se mnogi slični objekti nalaze veoma blizu naselja.

(Saša Dimitrijeviæ)

Vojni analitičar Aleksandar Radić za B92 kaže da se nesreće ne mogu izbeći i da se uvek i u svuda mogu desiti, ali da je u slučaju Srbije problem u tome što su vojni objekti isuviše blizu naseljenih mesta, a njihovo razmeštanje je vrlo skupo.

"Kako god da kvalitetno postavite sistem obezbeđenja objekata u kojima su eksplozivna sredstva, nesreće su uvek moguće i dokle god postoji rizik, svaka država želi da zaštiti i civile", kaže on.

"U slučaju Srbije, postoji ozbiljan problem, tegobno nasleđe prošlosti. Kada je formirana većina vojnih garnizona, krajem XIX i početkom XX veka, objekti su građeni na periferiji tadašnjih gradova i mesta, ali urbanizacija ih je progutala i oni su postali deo gradskog jezgra", objašnjava Radić. 

"U vreme komunizma, iz ideoloških razloga nije se razmišljalo o ozbiljnom razmeštanju vojske iz gradova i upravo se insistiralo na bliskosti JNA i stanovništva", kaže on. ”Sada se vojska nalazi pred ozbiljnim problemom, a to je kako napraviti novu racionalnu organizaciju i izmestiti te snage iz gradova”, kaže on.

Za to je potrebno mnogo novca i mnogo dobre volje, da bi sada sve kasarne koje su u gradovima bile preseljene na neke lokacije koje će biti dalje od civila", kaže Radić.

Istraga eksplozije u Bariču i dalje traje

Posle eksplozije u Barièu (arhiva, Fonet)

Pre eksplozije u Paraćinu dogodila se i eksplozija u fabrici eksploziva u Bariču. Eksplozija se dogodila 29. maja u pogonu "Prve iskre" za proizvodnju eksplozivnih materija, a za razliku od jutrošnje eksplozije, u kojoj nije bilo poginulih, u Bariču su poginule tri osobe.

Iako su od poslednje velike eksplozije vojne opreme, koja se dogodila u namenskom proizvodnom pogonu "Prve iskre" u Bariču, protekla četiri i po meseca, uzroci nesreće još nisu utvrđeni.

Portparol Okružnog tužilaštva u Beogradu Saša Ivanić izjavio je agenciji Beta da su predistražne radnje u vezi sa eksplozijom u fabrici eksploziva u Bariču u toku i da ne može da spekuliše o uzrocima nesreće.