Pogledaj i mene Veliki Brate

„Miki, brate... gospodine... Da li već sad možemo reći da Fest gubi trku sa Sinemanijom“? Recite nam, gospodine Miki... Dobro, nije baš ovako, ali moglo bi da bude. I da se razumemo, meni to ne smeta. Ne smeta mi da superbistri pčelar... drvoseča, ili šta god, dakle, ne smeta mi da na sva pitanja i polemike odgovori ovaj nadasve šarmantni i lucidni gospodin-prijatelj, koga bi po ličnom priznanju do samo pre mesec i jače oduvali ventilatorom na trojci, i to svi oni koji ga ovih dana neprestano opsedaju.

A opsedaju ga, jeste, od „Ilustrovane“ do „Poligrafa“. I nikad nam nije manje smetao neko koga vidimo i po otvaranju frižidera. I ne možemo da preskočimo nijedan njegov intervju u novinama, nijedno njegovo televizijsko gostovanje. Plašimo se da da nešto ne propustimo, ko zna šta bi novo i zapaljivo mogao da izbaci pred nas, njegove fanove i konzumente. Eto, baš u poslednjem „Utisku nedelje“, najavio je da možda ulazi u političku borbu. To je sigurno zabrinulo sve one koji bi se s njim možda u predstojećoj predizbornoj kampanji s najvećom ljubavlju gurali na binama širom zemlje. A možda im je strah splasnuo, saznavši da u srpsko političko čistilište ulazi za dve godine. Dotle, ostaje da se nadaju da se sva ta njegova slava neće razvući na više od one vorholovske minutaže. Nadaju se naši lideri u ono - svako čudo za tri dana. U suprotnom bi ovaj pčelar iz Kupinova mogao od medijskog ekcesa da preraste u politički i da, kao neko takav nepotkupljiv, odbije njihovo grljenje na predizbornim binama Srbije. Miki ionako zna da mu to guranje i slikanje s perjanicama političkog života ne donosi ništa, čak ne znači da si prvi u redu za kupovinu „Novosti“ ili „Knjaza“. Kupovina nije Kupinovo.

Medijski zemljotres koji prati debitovanje srpskog „Velikog brata“ začuđujući je samo onima koji se prvi put sreću s ovim "reality show" programom. Za one druge, koji znaju više o njemu, sve ovo nije ništa drugo do uobičajena pojava koja je već rutinski pratilac „Big brothera“ u svim zemljama nakon njegovog premijernog ustoličenja. Gotovo ništa nije tako dobro podgrevalo onu vorholovsku rečenicu o šansi svakog pojedinca da prigrabi svojih pet minuta kao ovaj šou. I Srbija je svet, ne treba da čekamo da nam to kažu razne evropske komisije, a ni Oli Ren.

No, dobro, šta to čini posebnim srpski „Big brother“ u odnosu na konkurenciju i šta je to privlačno u toj grupici ljudi koja je dobrovoljno karantinsko zatočeništvo ponudila u zamenu za slavu, a da ne zaboravimo i - novac. Na kraju krajeva, šta nosi u sebi zanimljivo taj program da se odmah po svom startu zakucao na vodećoj poziciji koju su registrovali domaći piplmetri.

S jedne strane, mnogo toga, s druge, pa i ništa. Pored one redovne i konstantne medijske pažnje koja se i u Srbiji zapatila još u toku generalne probe, bitno je i da taj šou zaista na svojoj etiketi nosi ono „srpski“.

Kao prvo, to je generacijska netolerantnost. Tačnije, prezir prema starosti. U zemlji kao što je Srbija, u kojoj su u trci za posao diskvalifikovani svi oni preko 35 godina, ni „Veliki brat“ tu nije mogao biti milosrdniji. Od samog početka, u drugu ligu su prebačeni diplomirani filozof - Veselina, gradski frik - Đankarlo, kao i prevaziđeni mangup s Konjarnika - Bane. Uzalud ona grčevita borba za produženje ekranskog života. SMS glasanje bilo je samo obična potvrda odluke većine kućnog saveta „Velikog brata“ u Košutnjaku.
Međutim, ta selekcija nosila je u sebi, s druge strane, i dosta od političke korektnosti, a ona se najbolje ogledala u premijernom izbacivanju erotomana i homofoba iz Jagodine - mister Srbe. Taj biznismen i patriota iz srpske provincije još u toku svog prvog dana počeo je s paranoičnim izlivima, u najmanju ruku kao da se zatekao na otvaranju gej kluba na Gazimestanu. Očešavši se o pojavu stanovnika „Big brothera“ na generalnoj probi, samoproklamovanog biseksualca - Antala, ubrzo je bio zasut notama tolerancije ženskog dela ekipe i promovisan u prvog koga je „Veliki brat“ proglasio prekobrojnim.

Bilo je ovo sve od tolerancije viđene za sad. Od tog trenutka, u tom šou programu svaka različitost se prezire i on, za sada, tone u neizbežnu uniformnost. Međutim, nije li prezir prema različitosti i slika današnje Srbije? Zbog toga je i domaći „Big brother“ mnogo bitniji od stotina socioloških studija. Iako je osnovna ideja te emisije da učesnici u samoizolaciji pronađu što više toga zajedničkog, ipak ono „svi smo jedno“ ne obezbeđuje preko potrebnu zanimljivost koju traže gledaoci. To „svi smo jedno“ naročito dolazi do izražaja napuštanjem najzanimljivijeg stanovnika kontejnera u Košutnjaku - Mikija.

Ovo ide na ruku onima koji su vršili selekciju kandidata. Po mnogima je ekipa s generalne probe bila mnogo zanimljivija od tekuće. U pretpremijernom debitovanju „Velikog brata“ učesnici su doticali seksualnu posebnost, teorije o književnosti, pričanje o lakim štivima Koelja i Sidnija Šeldona, sve začinjeno nikotinskim krizama i raspravama o muzici. U tekućem rasporedu tema, nema mesta skoro ni za šta, osim za međusobno otrcavanje, koje pred gledaoce i izbačene stanovnike kuće baca „Veliki brat“. Ali, da ponovim, zar je u stvarnom životu nešto drugačije? Otuda je ovo neka vrsta plusa tom šou programu i potvrda da bolju sliku nacije u ogledalu od ove u „Bratu“, teško da bismo pronašli.

S druge strane, bojim se da odlaskom Mikija velika uniformnost stanovnika srpskog „Big brothera“ neće iznedriti krajnji zanimljiv rezultat, kao što je bio slučaj s pobednicima hrvatskog i italijanskog „Big Brothera“, Hamdijom Seferovićem, inače, Romom iz Dubrave, i Florijanom, ćerkom rimske prostitutke. Ne, nije u pitanju želja za skandalom. Hamdija Seferović je bio kao i Miki, jedna vrsta ekscesa i čovek za koga je poznati književnik iz „susjedstva“ - Miljenko Jergović - napisao u „Globusu“ sledeće: „Priznajem, gledajući ga, znalo mi se učiniti da hrvatski bolje govori od mene. Rijetke su zemlje u kojima jedan Rom postane prvi među ljudima.“

Jeste, Hamdija, taj Rom iz Dubrave s tri razreda osnovne, bio je lik čija je pobeda bila nešto što do tada nisu mogli izboksovati mnogi borci za ljudska prava i različitost. Pobeda koja je i izazvala pojavu BBC-jeve reportaže i naslova „Zašto bi hrvatski Big brother mogao pomoći smanjenju etničkih napetosti“.

Oslobođeni nade da će domaći premijerni „Brat“ iznedriti neku posebnost, kao i pozornost vodećih evropskih televizijskih kuća, ostaje nam da se sladimo gledajući u Daliborkine grudi, da slušamo trač monologe lajave mesarke iz Niša - Maje, ili da prisustvujemo časovima pevanja razmaženog bucmastog derišta - Ene.

Zbog toga je i srpska verzija „Big brothera“ dominantno srpska. Slika i prilika moderne omladine. Sve one posleponoćne žurke pod trajnom prismotrom kamera, nisu ništa drugo do neka vrsta tipičnih ranopubertetskih žurki upriličenih od đaka osnovne škole „Ceca Ražnatović-Arkan“. Ko te pita što dvoje-troje od njih ne znaju i ne vole taj repertoar. Sve se mora pokoriti televizijskoj diktaturi novosadskog splav dueta: Ena Popov i zgodna, zlobna i manipulativna Jelena. Ali, da li je naša stvarnost, pa samim tim i televizija, drugačija? Naravno da nije.

U pauzama između pevanja, tu su i dežurni komičar - Nikola, čije dosetke ne prebacuju nivo duhovitosti skečeva na radnoj akciji „Brčko -Banovići“. Ali, to uopšte ne doprinosi inferiornosti „Velikog brata“ u odnosu na ostalu kulturnu ponudu. Velika je zabluda domaćih teoretičara koji su ovaj program dočekali na nož još u njegovoj predadolescentskoj fazi. Zapitajmo se kakav je domaći film. Kakav je kvalitet našeg ovogodišnjeg predstavnika za nagradu Oskar. Koji je to domaći naslov pozvan u takmičarski deo u bar nekom od prestižnih filmskih festivala. Koja je pa naša televizijska emisija ušla u konkurenciju za Zlatnu ružu Montrea.

Ako ni po čemu drugom ne budemo pamtili ovaj šou, onda ćemo ga bar pamtiti po geografiji. Ima li bar nekog danas u Srbiji ko nije čuo za Kupinovo.

S druge strane, tom najpoznatijem stanovniku kontejner kuće u Košutnjaku poželećemo što veće odstojanje od Truman šoua i što bliže pozicioniranje onom njegovom salašu iz snova, sve s konjima i čamcem. Sve to kad nije uspeo da dobaci Pasarelu s onim upaljačem.  I, naravno, gledaćemo svako veče u televizijskog brata. I biće sve manje zlobnih komentara i omalovažavajućih teorija. Jer, pustimo teoriju. I sam ponekad poželim da zavirim u tuđi život. Zbog toga i često uhvatim sebe kako na trafici krišom buljim u naslov „Kurira“ želeći da otkrijem da li je Daliborka završila u krevetu s Markom.

Ništa u životu ne uspeva tako dobro, kao... život.