Na današnji dan, 5. oktobar

1511. Papa Julije II osnovao Svetu ligu, savet Aragonije, Venecije i Papske države, u cilju odbrane jedinstva crkve i isterivanja Francuza iz Italije.

1713. Rođen francuski filozof i pisac Deni Didro, predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije XVIII veka, jedan od najznačajnijih autora velike francuske "Enciklopedije".

1796. Pod pritiskom Francuske, Španija objavila rat Velikoj Britaniji. Rat završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara.

1864. Rođen francuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije. S bratom Ogistom izumeo postupak snimanja u prirodnim bojama.

1880. Umro francuski kompozitor nemačkog porekla Žak Ofenbah. Izgradio prototip francuske operete i značajno doprineo njenoj popularnosti. Komponovao oko 100 muzičkih dela.

1908. Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg proglasio nezavisnost Bugarske od Otomanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.

1910. Portugalija posle obaranja kralja Manuela II proglašena republikom pod predsednikom Žoakimom Teofilom Fernandešom Bragom.

1915. Snažnom artiljerijskom vatrom duž celog fronta na Dunavu, Savi i Drini, u I svetskom ratu, počela ofanziva Centralnih sila na Srbiju.

1938. Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo ostavku i otišao u izbeglištvo pošto je pod pritiskom Velike Britanije i Francuske prihvatio Minhenski sporazum kojim je Sudetska oblast ustupljena Hitlerovoj Nemačkoj.

1954. Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale
Londonski sporazum o ukidanju Slobodne zone Trsta i dodeli zone B i manjeg dela zone A Jugoslaviji, a većeg dela zone A, s gradom Trstom, Italiji.

1964. U Zapadni Berlin kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke. Najveće masovno bekstvo od izgradnje zida 1961.

1969. BBC emitovao prvu epizodu serije "Leteći cirkus Montija Pajtona", kasnije kultne emisije.

1974. Pet osoba poginulo, 35 ih povređeno u eksploziji bombi koje su irski nacionalisti bacili u dva bara u mestu Gildford u Engleskoj.

1983. Lider poljskog pokreta Solidarnost Leh Valensa dobio Nobelovu nagradu za mir.

1988. Čileanci se na plebiscitu izjasnili protiv predloga da predsedniku Čilea Augustu Pinočeu bude produžen mandat do 1997.

1994. U Švajcarskoj nađena tela 48 pripadnika sekte Hram Sunca koji su izvršili obredno masovno samoubistvo.

1995. Izaslanik SAD za Balkan Ričard Holbruk uspeo, posle dva meseca pregovora sa Srbijom i Hrvatskom i liderima zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini, da postigne sporazum o prekidu vatre, kao uvod u mirovne pregovore u Dejtonu.

2000. Jedanaestog dana protesta zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika Jugoslavije, posle neuspelih pokušaja policije da suzavcem rastera na stotine hiljada demonstranata u centru Beograda, građani ušli u Saveznu skupštinu, a nešto kasnije i u zgradu Radiotelevizije Srbije. Pod pritiskom masa Slobodan Milošević, predsednik Jugoslavije i ranije predsednik Srbije, sledećeg dana priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice.

2001. Umrla Emili Šindler. Sa suprugom Oskarom pomogla stotinama Jevreja da pobegnu iz nacističkih koncentracionih logora tokom II svetskog rata.

2003. Na predsedničkim izborima u Čečeniji pobedio proruski kandidat Ahmed Kadirov. U maju 2004. poginuo u eksploziji na stadionu u Groznom, tokom svečanog obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, 9. maja.

2004. Umro Moris Vilkins, britanski naučnik i nobelovac, jedan od tri naučnika koji su otkrili strukturu DNK. Nobelovu nagradu za medicinu dobio 1962. s Fransisom Krikom i Džejmsom Votsonom.