Tajne večere

Septuagintu su, kaže predanje, priredila sedamdesetorica mudraca za sedamdeset dana. Prevod jevrejske svete knjige na grčki bio je, u ono vreme, najzamašniji prevodilački poduhvat u istoriji. Američki ustav pisan je tokom nekoliko sedmica u skladu sa zahtevima tadašnje vladajuće klase. Sudeći po malom broju promena, ta klasa vlada Amerikom i danas. Žabljački ustav bio je delo najumnijih srpskih i crnogorskih komunista. Ekipe Ratka Markovića i Miška Vukovića radile su na njemu četiri dana, uz četiri noći opuštanja. Najmudrijim srpskim glavama s početka dvadesetprvog veka nije ravan niko u svetskoj istoriji: radikali i dve demokratske partije mogu da izglasaju najviši zakonodavni akt za nekoliko sati.

Novi ustav novovremene države Srbije možda će se već od narednog semestra izučavati na svim pravnim fakultetima sveta kao čudesno dostignuće. Time se ipak neće dobiti odgovor na pitanje zbog čega je usaglašavan tokom tajnih večera i zašto se do kraja krilo od javnosti šta u njemu piše. Kada se na staru kuću preko noći postavi novi krov, ona ujutru izdaleka izgleda kao nova. Bez obzira na izgled, s pohvalama ne valja žuriti pre prve kiše.

Svi su odavno znali da se ove godine odlučuje o sudbini Kosova. Pokrajina se, dakle, mogla upisati u uvodni deo ustava i pre pola godine. Niko nije branio da se majka svih zakona pripremi u maju kako bi se preko leta ljudima bez žurbe objasnilo u kakvoj državi će živeti. Ovako, u o-ruk kampanji, svaki prigovor biće proglašavan rušenjem države. Čim su rešili da sve urade na brzinu, Tadić, Koštunica i Nikolić valjda računaju da će narod i građani masovno pohrliti na birališta i zaokružiti što se traži. Da su stanovnici Srbije decembra 2004. glasali za neke druge - drugačiji bi ih predstavljali i pisali im ustav. Da se sutra bira ustavotvorna skupština, njen sastav, a time i ustav koji bi sročila, verovatno se ne bi mnogo razlikovao od sadašnjeg. Ako se stvari posmatraju na taj način, ispada da mnogo bolje ne bi bilo i da je sve rađeno natenane i pred očima javnosti. Ustav po meri tri najveće partije, drugim rečima, biće taman onakav kakav je prihvatljiv za većinu njihovih birača. Ko bi hteo drugačiji, ne bi imao većinu za njegovo izglasavanje. Rečeno zvuči prilično neutešno, ali je teško reći nešto utešnije.

Nije samo ustav doterivan i lickan u tajnosti. Isto se dešavalo i sa povlačenjem iz vlasti ministara i poslanika iz G 17 Plus. Nekoliko puta dnevno stizale su protivurečne vesti, koje su istom brzinom poricane. Najmanje se govorilo o povodu ostavki i o ceni koju će Srbija, i narod i građani, platiti zbog odlaganja završetka saradnje s Hagom. Ko god u predreferendumskoj i predizbornoj kampanji bude govorio o Evropi, znaće da njegove reči ne uzbuđuju nikoga. U celom zamešateljstvu najmanje je važno da li se partija Mlađana Dinkića preračunala. Važnije bi bilo znati da li neko računa da će dobiti više glasova zbog toga što će traženi general i družina do izbora biti na slobodi. Tokom izborne trke biće hapšeni sitni lopovi, možda i poneka krupnija zverka. Dalje se niko neće zaletati. Pred Karlom del Ponte to niko u Beogradu neće reći. Pretpostavljaju da joj je jasno.

Bez obzira na ishod referenduma, žitelji Čelareva ili Kaluđerice znaće da stanovnici Podujeva žive van Srbije. Iako će Kosovo imati najviši mogući stepen autonomije, u vlasti ni ubuduće neće biti gotovo nikoga ko ume da Albancu poželi makar dobar dan na njegovom jeziku. U Vojvodini nekad nije bilo neobično razumeti i znati jezik svoga komšije druge nacionalnosti. Danas jeste. Tek kada bez nasilja poništi ono što je činilo Vojvodinu do kraja osamdesetih, Srbija će možda shvatiti da je nešto nepovratno izgubila. Možda i neće. Međunarodna zajednica zadovoljiće se činovničkim izveštajima prema kojima manjine imaju sva prava po evropskim merilima. Na kraju krajeva, većina pripadnika nacionalnih manjina nastojaće da bude viđena na glasanju za ustav. U protivnom, neko bi mogao posumnjati da su oni onemogućili njegovo usvajanje. Ne bi bilo najugodnije biti građanin pod takvom sumnjom.

Šta god obećavali tokom jesenje jurnjave za glasovima, i vlast i opozicija veruju da se ovde ne može desiti ono što se zbiva u susednoj Mađarskoj. To jest, da bi narod i građani mogli da se uznemire zbog nečijih lagarija. Laži će se čuti sa svih strana, jer ovdašnji političari znaju da to ljudima ne smeta. Uostalom, većina je na svakom referendumu i svakim izborima uverena da glasa za to da bude bolje.