Žestoke kritike jedinstvenog šaltera

Prema predlogu novog Zakona, strani investitori bi na jednom šalteru trebalo da dobiju sve potrebne dozvole. Ovakvo rešenje će, očekuje ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, širom otvoriti vrata stranim investicijama.

Jedinstveni šalter bi trebalo da omogući stranom investitoru u bilo kom delu Srbije da na jednom mestu, brzo i jednostavno, pribavi sva potrebna dokumenta za ulaganje. "Ceo taj paket dovešće do otvaranja novih radnih mesta. Srbija će sa ovim zakonom zaista postati interesantna investitorima i u odnosu na zemlje u regionu", rekao je ministar.

Jedinstveni šalter mogu, prema ovom konceptu, da koriste ulagači koji zaposle najmanje deset radnika i ulože pola miliona evra. Jedinstveni šalteri treba da se otvore u opštini, gradu ili u samom Ministarstvu, za najkrupnije investitore.

Cilj je privlačenje grinfild investicija u Srbiju jer one otvaraju nova radna mesta, dok privatizacija postojećih preduzeća po pravilu znači ukidanje jednog broja radnih mesta i otpuštanje radnika.

Parivodić je naglasio da će preduzeća iz inostranstva moći da otvore svoje ogranke, što će omogućiti da se na njih odnosi korporativno pravo zemlje iz koje dolaze, kao i da će se reinvestiranje dobiti smatrati stranim ulaganjem i imaće isti tretman.

Parivodiæ: Srbija ovim zakonom postaje interesantna investitorima

„Ako hoćemo da budemo finansijski i privredni centar Balkana i da multinacionalne kompanije u Srbiji osnivaju svoje ogranke i vezana preduzeća u regionu, onda mi moramo da dozvolimo da svoj novac koriste kako hoće. U tom smislu sam insistirao da se promeni zakon o deviznom poslovanju i on je promenjen“, kaže ministar Parivodić.

"Radikalna novost" će biti sprečavanje onog što se do sada često u praksi dešavalo, a to je da se stranom investitoru, i nakon nekoliko godina, ustavnim aktima osporava stečeno pravo kupovine ili prodaje u Srbiji.

Parivodić je izjavio da je „nerešeno pitanje denacionalizacije sramota, jer niko ne sme biti iznad zakona, ali niko ne sme biti ni ispod zakona. Mi ne smemo imati građane prvog i drugog reda" i da će to pitanje biti rešeno ove jeseni. Agencija za privredne registre biće nadležna za evidencioni Registar stranih investicija, koje su se do sada merile samo prilivom novca iz inostranstva na računu Narodne banke Srbije.

Svetska banka: Nepoznato rešenje

Ovakvu ideju privlačenja stranih investicija ne odobravaju svi, pošto umesto smanjenja birokratskih procedura može doći do daljeg komplikovanja, arbitrarnosti i korupcije.

Svetska banka uputila je ministru Parivodiću pismo sa nizom zamerki, od kojih su glavne na prevelika ovlašćenja predsednika opština i ministra i moguća korupcija. "Novi Nacrt zakona o stranim investicijama uvodi novi koncept koji nigde u svetu ne postoji, bar koliko je meni poznato i zbog toga mislim da ne sledi međunarodnu praksu", kaže konsultant Svetske banke Džejms Fridlander.

Ono što zakon uvodi je postavljanje One stop shopova na nivou opština, kojih u Srbiji ima 165 opština i to zahteva znatnu količinu vremena, novca i obuke da bi se takva usluga pružila investitorima koji verovatno ni ne osećaju potrebu za njom, kaže Fridlander i dodaje da funkcija SIEPA-e, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, sa ovim novim zakonom postaje nejasna.

On je rekao da svaki ozbiljan strani investitor prvo gleda kakvi su prirodni resursi zemlje u koju želi da ulaže i da li mu oni odgovaraju, ali i kakvi su ljudski resursi, naročito u organizacionom, marketinškom i menadžerskom pogledu. Potom na red dolazi pitanja infrastrukture i tržišta, za kojima slede makroekonomski i politički uslovi (pravni sistem, porezi, nadležnost za rešavanje sporova, eksproprijacija zemljišta...)

Govoreći o Predlogu zakona Fridlander je rekao da „investitor želi što manje uplitanja vlasti i politike u poslovanje“, a Sporazum o ulaganju, koji je predviđen ovim predlogom je uvodi direktno u sam proces.

Kao dobre elemente zakona on je naveo nacionalni tretman investitora, postojanje garancije protiv eksproprijacije, činjenicu da će se reinvestiranje tretirati kao strano ulaganje, kao i mogućnost slobodnog kretanja kapitala van zemlje.

SIEPA

SIEPA je zabrinuta zbog moguænosti korupcije

Osim Svetske banke i vladina Agencija strana ulaganja i promociju izvoza, smatra da zakon nije moguće primeniti i da može proizvesti štetu zbog velikih očekivanja. "Mislim da će ovaj zakon ako se usvoji biti jedan od onih primera gde reklama podiže očekivanja i vi mislite da ste dobili bog zna šta na osnovu reklame, a onda se toliko razočarate da vam se cela stvar smuči", kaže Jasna Matić, direktorka Agencije.

„Na žalost tu nema brzog rešenja. Da ima verovatno bi se i neka druga zemlja toga dosetila pre nas. Proces tranzicije je bolan i mučan, mora mnogo da se radi i situacija se postepeno poboljšava, ali nema tog rešenja koje preko noći može da dovede do uspeha“, rekla je direktorka Agencije.

„Iz perpsektive Agencije za strana ulaganja smo ukazali da su zemlje koje su imale najviše uspeha kod stranih ulaganja postavile model u kom postoji jaka Agencija. Češka Agencija za strana ulaganja je primer svima. Ona ima preko 300 zaposlenih i može da isprati svaki projekat od početka do kraja i da kasnije tokom rada investitora prati i rešava njegove probleme“. Ona je izrazila zabrinutost "visokim nivoom arbitraže" u Predlogu novog zakona i obrazložila da je predsedniku opštine i resornom ministru ostavljena mogućnost da uskrate pomoć stranom investitoru na Jedinstvenom šalteru.

To je veliki problem, jer u SIEPA-u svakodnevno pristižu primedbe stranih investitora, koji se žale na pojačanu korupciju prilikom poslovanja u Srbiji, što u poslednjem periodu potvrđuju i izveštaji svetskih organizacija.

„Korupcija je veliki problem i trebalo bi, što je više moguće, smanjiti arbitrarnost u tumačenju i sprovođenju zakona“, kaže Matić i dodaje da ulagači žele jasan i stabilan zakonodavni i institucionalni okvir. Ali, da bi opštine mogle da se budu uspešne u privlačenju stranih investicija moraju da se dobro pripreme.

Parivodić: Kritike su neosnovane

Parivodić smatra da su kritike tog i još nekih zakona neosnovane i da su ih naručili oni kojima odgovara neuređenost. „Ti kritičari, a to je mali broj ljudi, ističu da uvodimo arbitrarnost, jos birokratije i da su to otvorena vrata za korupciju i da jedinstveni šalter samo dodaje birokratiju? Pa, zašto bi nas onda neko korumpirao da uđe u jos neki birkoratizovanijii proces? To je sve potpuno neozbiljno“.

Ministar najavljuje da će o tome obavestiti i prvog čoveka Svetske banke, Pola Volfovica. "Vrlo je iznenađujući ton tih pisama Svetske banke na Zakon o stranim ulaganjima i industrijskim parkovima. To mišljenje o Zakonu o industrijskim parkovima promoviše jedan komunistički koncept državne svojine nad industrijskim parkovima. Toga nema", kaže Parivodić.

Odgovarajući na pitanje nedostatka administrativnog kapaciteta, ministar kaže da „ako on i ne postoji u svih 165 opština - postoji u 50, pa ćemo sa njima krenuti, jer ako čekamo da svi imaju pun administrativni kapacitet nikad nećemo krenuti“.

Zbog suprotstavljenih stavova ministarstva i Svetske banke koja je svoje primedbe poslala Vladi Srbije, investitori očekuju da se javna rasprava o ovom zakonu nastavi.