Pomoć države razvoju industrije duvana

Iako je Srbija nekada proizvodila od 16.000 do 20.000 tona duvana godišnje, dok danas proizvodi ispod 10.000 tona, prespektiva za gajenje duvana u Srbiji postoji, a stav države je da je najbolje ulagati u unapređenje proizvodnje i konkurentnosti.

Verovanje da će samo subvencijama rešiti problem duvana je pogrešan, naveo je Živkov, dodavši da "proizvodnja ne zavisi od toga da li će biti premije ili ne, već da li je taj koji otkuplje duvan spreman da plati određenu cenu".

Sledeće godine neće biti premije za proizvodnju duvana, koja je ove godine, iako su proizvođači tražili plaćanje po kilogramu kao 2005. godine, iznosila 65.000 dinara po hektaru zasada duvana u listu. U proizvodnju duvana će se ulagati, ali kroz mere poboljšanja njegovog kvaliteta i sortimenta, navodnjavanjem, kao i podizanjem plastenika za proizvodnju rasada i sušara.

Osnovni problem domaće duvanske industrije je loš kvalitet domaćeg duvana. Proizvođači cigareta su konstantno nezadovoljni kvalitetom duvana i otkupljuju ga zato što moraju po zakonu, da bi ga izvezli po pet puta manjoj ceni od one po kojoj uvoze kvalitetan duvan, a neki ga čak i bacaju, rekao je Živkov i dodao da će ulaskom Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju zakonska odredba prema kojoj proizvođači cigareta moraju da otkupe 50 odsto domaćeg duvana biti ukinuta.

BAT: Nepovoljna situacija u proizvodnji duvana

Kompanija "Britiš ameriken tobako", koja je vlasnik Duvanske industrije Vranje, smatra da trenutna situacija u uzgoju duvana i proizvodnji cigareta "nije održiva na srednji i duži rok".

"U domaćoj poljoprivredi uzgoj duvana je opadajuća, a ne razvojna aktivnost i sa ekonomskog stanovišta nema veliku budućnost", rekao je specijalni savetnik Upravnog odbora BAT-a Mihajlo Crnobrnja i dodao da postoji nesklad između onog što domaći proizvođači duvana nude i onog što proizvođači cigareta međunarodnog kvaliteta traže, kako po količinama, tako i po kvalitetu.

Mada se kvalitet domaćeg duvana u poslednjih nekoliko godina popravio, "još uvek je kvalitet domaćeg lista neadekvatan za proizvodnju poznatih internacionalnih brendova cigareta", rekao je on. Trenutno je jedini način da se bitno poveća proizvodnja duvana davanje velikih državnih subvencija, ali se onda postavlja pitanje da li je uzgoj duvana najbolji način da se one iskoriste. Bez velikih državnih subvencija perspektive razvoja domaće duvanske industrije praktično su nikakve, jer domaći duvan "jednostavno nije konkurentan", kazao je Crnobrnja.

To što Evropska unija smanjuje sopstvenu proizvodnju ne znači automatski da naše šanse rastu ako po kvalitetu i ceni nismo u stanju da zadovoljimo to tržište, naveo je on i dodao da EU svoje potrebe namiruje od velikih i konkurentnih proizvođača kao što su Brazil i jedna grupa afričkih zemalja.

Kompromis države, proizvođača, otkupljivača i prerađivača duvana oko dugoročne strategije duvanske industrije je moguć, ali on mora biti zasnovan na činjenicama, analizama, ekonomskim principima i na opštoj tendenciji da se uvede više, a ne manje tržišnih snaga u određivanje cena i količina.

Pored toga potrebno je vrlo realno oceniti kretanja u poljoprivednoj populaciji, posebno onoj koja se sad bavi uzgojem duvana. Crnobrnja smatra da treba ukinuti obavezan otkup domaćeg duvana, jer je on najgrublje kršenje delovanja tržišta. Otkup stvara i praktične probleme na tržištu, jer ograničenu ponudu "jure" svi oni koji imaju zakonsku obavezu da duvan otkupe, a to neizbežno vodi ka mutnim radnjama i nelojalnoj konkurenciji.