Bugari bez dozvola za rad u Britaniji?

Vlada u Londonu procenjuje da bi skoro četrdeset hiljada Bugara i oko 160 hiljada Rumuna moglo da zakuca na britanska vrata. Problem je u tome što se ta ista vlada pre tri godine, tokom poslednjeg proširenja Evropske unije, nije proslavila procenama broja pridošlica iz novih članica.

Dok se Brisel pripremao da u članstvo unije primi deset novih zemalja, britanska vlada izašla je u javnost, koja je još tada strahovala od velikog priliva sa evropskog istoka, sa procenom da godišnje treba očekivati dolazak oko trinaest hiljada Poljaka.

Od tada je život u Britaniji započelo, kažu neke analize, više od trista hiljada građana Poljske, a možda i mnogo, mnogo više. Da li bi onda vladina "matematika" mogla da se pokaže pogrešnom i u slučaju dva nova člana Unije?

Bugarski mladenci, sveže venčani u ambasadi svoje zemlje u Londonu, negiraju da svatovi koji su im došli na venčanje jedva čekaju da, čim im zemlja uđe u Evropsku uniju, krenu put Britanije:

„Iz naših porodica sigurno ne, jer situacija u našoj zemlji postaje sve bolja.

Svi nas pominju zbog ulaska u Uniju i zbog velikog broja Poljaka u Britaniji. Ali, Poljska je velika. Bugarska je mnogo, mnogo manja. Bugari ovde dolaze da rade i uredno plaćaju poreze, dok svi ostali dolaze da bi tražili socijalnu pomoć... A svi samo pričaju o Bugarima", tvrdi mladoženja.

Mnogi među bugarskim svatovima nastojali su da ukažu i na razliku između njih i Poljaka, čiji je broj vlada u Londonu tako lako potcenila: „Ovde uvek možete da nađete posao, jer ljudi traže kvalifikovanu radnu snagu. Od trideset pet miliona Poljaka, trideset miliona su seljaci bez ikakvog obrazovanja, a Bugari već 1300 godina imaju svoj jezik i pismo“.

Blagi propisi i bugarski pasoši

Makedonski i bugarski pasoš

Georgi Gotev iz sofijske organizacije "Bugarska u EU" negira da veliki broj Makedonaca i Moldavaca, u želji da se dočepaju posla u Britaniji, koristi blage bugarske propise kako bi došli do državljanstva i pasoša.

On dodaje i da su britanske procene o dolasku četrdeset hiljada Bugara na ostrvo, najblaže rečeno, preterane i kaže da su „britanski stručnjaci pre tri godine izneli pogrešnu procenu o broju useljenika iz novih članica Unije, i Britanija zato danas i ima problema. Ali ako zbog te greške ceh treba da plaćaju Bugarska i Rumunija, to je onda diskriminacija“.

Najdžel Faradž je u Evropskom parlamentu šef poslaničkog kluba Stranke za nezavisnu Britaniju, koja se zalaže za izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU i kaže: 

„Bugarska i Rumunija su po broju stanovnika možda male zemlje, ali su još siromašnije od Poljske, Litvanije i mnogih drugih. Pouka je više nego jasna, dok je slobodan protok robe i usluga između zemalja EU dobra stvar, otvorenost granica između država sa različitim brutonacionalnim proizvodom vodi masovnom useljavanju , kaže Faradž u razgovoru za BBC.