"Sudije pod političkim pritiskom"

Ni sve tanji budžet i slabije interesovanje za njegov rad, na koje se u ovonedeljnom intervjuu pariskom "Mondu” požalila glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, po svemu sudeći, neće naterati ovaj sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji da neke predmete prebaci na domaće pravosuđe.

Naime, kako za Politiku tvrdi portparol tužilaštva Anton Nikiforov, lokalna pravosuđa su profesionalno osposobljena da prihvate taj izazov, ali su, kako tvrdi, još izložena snažnim političkim pritiscima. Međutim, određenim pritiscima, pre svega finansijskim, izložen je, izgleda, i sam tribunal, jer su, kako kaže Nikiforov, neki od najvećih finansijera najavili da će prestati da uplaćuju novac u njegov budžet.

To praktično znači da će sud za ratne zločine na području bivše SFRJ posle 2010. godine, do kada je odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija predviđeno njegovo zatvaranje, zavisiti isključivo od donacija. Potpuno "zavrtanje slavine” već su najavili Rusija, Kina i Japan. Ove zemlje, kako kaže Anton Nikiforov, portparol Tužilaštva, podsećaju Tribunal da ima "rok trajanja” i predlažu da se posle toga svi nezavršeni procesi prebace na domaća pravosuđa. "To ne može da se uradi bez promene mandata suda za šta je isključivo nadležan Savet bezbednosti. Mi smo od njega dobili zadatak da sudimo osumnjičenima koji su bili na komandnim funkcijama dok je na lokalnim sudovima da sude niže rangiranim u toj hijerarhiji. Da bi se tu nešto promenilo moramo dobiti jasne instrukcije od Saveta bezbednosti, ali njih još nije bilo."

On tvrdi da su lokalni sudovi profesionalno spremni za takva suđenja, ali da bi im bilo teško da preuzmu predmete u kojima su osumnjičeni nekada visoko rangirani državni funkcioneri pošto bi neizbežno trpeli političke pritiske. "U Srbiji sudije bira parlament, što znači da postoji neka zavisnost od vlasti, a mi ne zavisimo ni od koga, nama je lako da radimo taj posao. A sa domaćim sudovima nije baš tako. Njima bi to politički bilo preteško", smatra Nikiforov.

Tužilaštvo je, podseća on, već predlagalo da se neki predmeti prebace na lokalni nivo, ali sudije tribunala se sa tim nisu složile. To se desilo u slučaju Dragomira Miloševića, zamenika komandanta Romanijskog korpusa. Tužilaštvo je smatralo da bi njemu moglo da se sudi i u BiH, ali sud to nije prihvatio.

Na pitanje da li bi možda u Srbiji moglo da se sudi Vojislavu Šešelju koji nije imao visoki komandni čin, Nikiforov napominje da bi ipak trebalo imati na umu "visok politički rejting koji on uživa u Srbiji”. Prebacivanje tog predmeta srpskom pravosuđu bi, kako kaže, destabilizovalo zemlju. "On se u sudu tretira kao čovek velikog političkog profila i za vaše pravosuđe bi bilo teško da mu se sudi u zemlji”. Predsednik Srpske radikalne stranke, da podsetimo, na suđenje čeka tri godine, a kako najavljuje Nikiforov, proces bi konačno trebalo da počne u oktobru ili najkasnije u novembru.

Sa tezom da u Srbiji još nisu stvoreni uslovi za ova suđenja slaže se i Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. "Ne postoji pritisak izvršne vlasti, premijera ili predsednika na pravosuđe, ali pogledajte kakav je ambijent generalno, kakva je atmosfera u parlamentu, kakve se teške reči i uvrede izgovaraju na račun Vladimira Vukčevića, tužioca za ratne zločine. To je poziv na linč. Treba neko da radi taj posao, a da ga nazivaju pogrdnim imenima. Nikiforov misli na taj vid pritiska. Na mnogim seminarima koje smo imali sa predstavnicima tribunala bilo je reči o tom ambijentu u parlamentu i odnosu prema suđenjima za ratne zločine. Mi smatramo da je to jedan vid suočavanja sa prošlošću i da je to potrebno Srbiji. Ali neke druge, radikalnije opcije imaju potpuno drugačije stavove", objašnjava Vekarić.

Prebacivanje predmeta na domaća pravosuđa ipak je opcija koja se, iako u Tribunalu za sada negiraju, ne odbacuje sasvim. Mnogi predmeti, što potvrđuje i sam Nikiforov, neće biti završeni do 2010. godine. Tu su još i šest begunaca za koje nije izvesno da li će se u naredne četiri godine naći u Sheveningenu. Sve ovo neminovno nameće pitanje: kakva je sudbina Haškog tribunala posle 2010. godine? Nikiforov tvrdi da će on nastaviti rad dok svi begunci ne budu uhvaćeni i svi procesi završeni.