Globalna borba za talente

On upozorava da restriktivna politika izdavanja radnih viza (popularnih H–1B) posle septembra 2001 ozbiljno ugrožava konkurentnost američkih firmi jer stručnjaci odlaze u druge zemlje gde su uslovi ulaska lakši, procedure kraće a mogućnost ostanka izvesnija.

Gejtsov apel američkim zakonodavcima i administraciji je samo još jedan jasan pokazatelj da je uveliko započela “globalna borba za talente” fenomen koji nagoveštava radikalnu promenu sveta u narednoj dekadi. Prosperitet pojedinih zemalja ili regiona će manje nego do sada zavisiti od prirodnih resursa, industrijske prizvodnje, geografije  ili vojne moći. U stvari vrednosti ovih tradicionalnih činilaca moći sve više će da zavise od globalne raspodele “sive mase”. Osnova konkurentnosti postaje sposobnost država i korporacija da mobilišu, privuku i zadrže kreativne talente. A sa talentima prirodno idu inovacije, kreativnost, tehnologije, ekonomski rast i tolerantnost.

Američki sociolog Ričard Florida, autor nagrađene studije “Uspon kreativne klase” smatra da budućnost pripada onim zemljama i regionima koje u punoj meri mobilišu, sačuvaju i privuku kreativne talente. Eksperti se uveliko slažu da prisustvujemo pravom tektonskom pomeranju od industrijske ere ka kreativnoj. Sve češće se u publikacijama i medijima mogu sresti izrazi kao: ‘kreativna ekonomija’, ‘kreativni kapital’, ‘kreativna klasa’, ‘kreativna infrastruktura’, ‘kreativno drušvo’, ‘ekonomija zasnovana na znanju’.

Sve više na važnosti dobijaju poslovi koji se mogu svrstati u jednu od dve najkreativnije grupe – “ekspertsko mišljenje” (expert thinking) i kompleksne komunikacije (complex communications).  Broj zaposlenih na kreativnom poslovima, od istraživača, inženjera, dijagnostičara, dizajnera ili umetnika i pisaca do vrhunskih planera, analitičara, menadžera i ostalih ‘kreativnih profesionalaca’ poslednjih godina je u naglom rastu u celom svetu a naročito u najrazvijenijim zemljama i najunosnijim granama privrede i usluga.

Radna mesta traže ljude

Globalna kreativna klasa broji izmedju 100 i 150 miliona zaposlenih u zemaljama za koje postoje pouzdani statistički podaci. U razvijenim ekonomijama kakve su američka ili zapadnoevropske oko 30 odsto zaposlenih radi u nekom od “kreativnih” sektora bilo u nauci, razvoju, tehnologiji, kulturi, umetnosti, medijima ili industriji zabave. Prednjači Irska sa 34 odsto ‘kreativaca’ i sa najvećim rastom zaposlenih u ovoj obalasti od 7,6 procenata godišnje.

Sto godina ranije  na istim ili sličnim poslovima radilo je svega 10 odsto, a 1980 20 odsto zaposlenih. U SAD takozvani knowledge workers čine  30 odsto zaposlenih što je skoro 40 miliona i njima odlazi polovina sume izdvojene za plate.

“Radna mesta traže ljude” sve više postaje slogan globalizovane ekonomije. Nisu više samo uspešne kompanije magnet za talentovane već sami talenti postaju magnet za kompanije. Za razliku od ranijih vremena kada su se kompanije trudile da privuku najbolje kadrove sada se novi proizvodni pogoni, centri za projektovanje, istraživanje i razvoj otvaraju tamo gde postoji brojna talentovana i vredna populacija kao u Indiji i Kini.

Među svežijim primerima je da su u decembru 2005. softverski gigant Majkrosoft i najveći proizvođač procesora Intel u razmaku od svega dva dana najavili velike investicije u istraživanje i razvoj u Indiji. Bil Gejts je 7. decembra saopštio da će investicije Majkrosofta u Indiji tokom naredne četiri godine iznositi 1,7 milijardi dolara i da su većim delom namenjene njihovom  centru za istraživanje i razvoj u Hajderabadu. Rekao je i da je to najveći Majkrosoftov centar izvan sedišta kompanije u Redmondu u državi Vašington.

30 procenata osnivaèa firmi visoke tehnologije iz Silicijumske doline su poreklom iz Kine i Indije

“Indija postaje nova Meka za investicije u vrhunskim tehnologijama,” izjavio je Gejts otvarajući novi pogon u prestonici informatičke tehnologije Indije - Bangaloru. Nekoliko dana ranije direktor Intela Kreg Baret je izneo plan da investira više od milijardu dolara u Indiju. Dodajmo da je krajem oktobra 2005 iz kompanije Cisko saopšteno da će u naredne tri godine investirati milijardu dolara u Indiju i to u vrhunska istraživanja što je njihova najveća investicija izvan SAD.

Ovo otvaranje istraživačkih centara, a ne samo proizvodnih pogona izvan Amerike je delom odgovor američkih korporacija na sve restriktivniju politiku vlasti u izdavanju radnih viza. U 2001. godini američke vlasti dodelile su 200 hiljada viza H-1B namenjenih visokostručnim deficitarnim kadrovima. Posle terorističkih napada 11. septembra i uvođenja mnogo strože kontrole i komplikovanje procedure za izdavanje ovih viza spalo se na dolazak svega 65 hiljada novih stručnjaka u SAD 2004.  Mnogi smatraju da je restriktivna politika Vašingtona pogubna i da predstavlja veću opasnost od one koju nosi terorizam, “Nastojeći da spreče ulazak nekog novog Muhameda Ate sprečiće ulazak nekog novog Bila Gejtsa,” kaže urednik Njuzvika Farid Zakaria.

Profesor Ričard Florida dokazuje da je ekonomski i intelektualni uspon koji su SAD zabeležile krajem prošlog veka bio dobrim delom rezultat doseljavanja čak 11 miliona ljudi u Ameriku posle 1990. Među tih 11 miliona nalazili su se i suosnivač Googla Sergej Brin rođen u Moskvi, suosnivač Hotmaila Sabir Bhatia rođen u Bangaloru, dizajner Yahoo-a Džeri Jang sa Tajvana, tvorac Linuksa Linus Torvalds iz Finske. Suosnivači San Mikrosistema došli su iz Nemačke i Indije - Andreas fon Behtlosajm i Vinod Khosla.

Postoje procene da se na čelu čak 50 kompanija sa čuvene liste najmoćnijih američkih korporacija “Fortune 500” nalaze ljudi koji su rođeni izvan SAD. Još jedan zanimljiv podatak, među osnivačima 3000 firmi visoke tehnologije iz čuvene Silicijumske doline u Kaliforniji njih 30 procenata su bili poreklom iz Kine i Indije.

“Cirkulacija” mozgova

U Australiji studira 167.000 stranih studenata

Podaci o studentima su najpouzdaniji pokazatelj globalnog kretanja talenata. Prema podacima Vašingtonskog  “Instituta za međunarodno obrazovanje” više od 1,6 miliona studenata iz 72 zemlje studira u inostranstvu, a njih 565.000 pohađalo je američke univerzitete školske 2004/05, što je znatan porast u odnosu na 1960. godinu kad ih je bilo  svega 50.000.

Već četiri akademske godine za redom najveći broj stranih studenata dolazi u SAD iz Indije, preko 80.000, a na drugom mestu je Kina odakle dolazi više od 62.000 studenata. Slede studenti iz Koreje - 53.000, Japana - 42.000, Kanade - 28.000. Od evropskih zemalja medju prvih deset po broju studenata u SAD nalaze se Turska na osmom mestu sa 12.474 i sa porastom od 9% u onosu na prethodnu akademsku godinu i Nemačka na devetom mestu sa 8.640 studenata. Ukupan prihod od stranih studenata je oko 13 milijardi dolara godišnje.

Iako su SAD po broju stranih studenata na prvom mestu čak 11 zemalja ima veći procenat stranaca na svojim univerzitetima nego Amerika. Vladajuće elite Irske, Finske, Kanade, Australije i Novog Zelanda investiraju u visoko obrazovanje ne samo da bi svojoj talentovanoj deci obezbedili vrhunsko školovanje već da bi privukli studente iz inostranstva. Ne toliko zbog deviznog priliva već sve više da bi ih kasnije zadržale kao sturčnjake. I pri tome ih često stipendiraju i daju mnoge druge olakšice kako finansijske tako i administrativne.

Australija uspeva da maksimalno iskoristi prednost engleskog jezika i na njenim univerzitetima studira 167.000 stranaca što čini 17 odsto studenata. Među njima najviše je porastao broj studenata iz Kine i sada ih je ukupno 32.000. Iza Australije su Švajcarska, Austrija, Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Danska, Švedska i Novi Zeland.

Prema podacima i procenama UNESCO-a broj internacionalnih studenata bilo na osnovnim bilo na postdiplomskim ili doktorskim studijama će do 2025. dostići čak 8 miliona. Po svoj prilici će se u velikoj međunarodnoj podeli rada neke zemlje specijalizovati za visoko školstvo prepuštajući drugima manje kreativne i manje plaćene poslove.

Sve intenzivnija globalizacija  ekonomije, posebno finansija, ali i politike i bezbednosti dovodi do porasta cene “međunarodnog iskustva” i sve je više američkih studenata koji se odlučuju za duže ili kraće studijske boravke u inostranstvu. U školskoj 2003/04. godini broja američkih studenata u inostranstvu veći je za skoro 20 odsto u odnosu na akademsku godinu 2000/01. i dostigao je broj od 191.321 studenata kaže se u izveštaju “Open doors 2005” koji izdaje Američki Institut za međunarodno obrazovanje. 

Oko 61 odsto ovih studenata studira u Evropi, a vidljiv je porast broja američkih studenata u drugim delovima sveta i u zemljama gde se ne govori engleski jezik. Studiranje u Kini i Indiji beleži najveći rast jer nije teško pretpostaviti da daje najveće izglede za blistavu karijeru zbog sve veće važnosti ovih zemalja u globalnoj ekonomiji i politici. Broj američkih studenata u Kini je za samo jednu akademsku godinu povećan za 90 odsto (sa 2.493 na 4.737) a broj studenata koji su se zaputili na indijske univerzitete povećan je za 65 odsto.

Poslednjih godina uočljiv je jos jedan fenomen. Mnoge zemlje u razvoju pozivaju ugledne svetske univerzitete da u njima otvaraju svoja internacionalna odelenja. Tako je Singapur sklopio sporazum o saradnji sa 15 renomiranih svetskih univerziteta. Dubai je osnovao ‘znanstveno selo’ sa 13 stranih univerziteta, a Katar nešto manje sa 4 univerziteta. Kina ne šalje samo svoje studente u inostranstvo već sve više privlači strane na kineske univerzitete. Broj stranih studenata u Kini se za poslednjih pet godina udvostručio i dostigao 86.000.

Primer Kine govori da se više ne može govoriti o jednostranom “odlivu mozgova” već pre o “cirkulaciji mozgova” na globalnom planu. Tim pre što su mnoge firme vrhunske tehnologije u Kini osnovali upravo Kinezi koji su se pre dvadesetak godina  obreli u Silicijumskoj dolini i drugim tehnološkim centrima. Sada se pokazuje da njihov svojevremeni odlazak za Kinu nije bio gubitak već veliki dobitak.

Demografija

Broj stanovnika u Rusiji opašæe za 18 procenata do 2050. godine

Na povećanu potražnju za stručnim kadrovima u bliskoj budućnosti neća uticati samo ekonomski i tehnološki činioci već i demografski. I to sve više, i verovatno će potisnuti u drugi plan mnoge ideološke, nacionalne i rasne stereotipe. Američki politikolog Kenet Previt u svojoj analizi globalnih demografskih trendova daje dosta sumornu sliku stanja stanovništva u razvijenom svetu.

UN projektuju negativan rast stanovništva za 31 evropsku zemlju pri čemu se predviđa naročito dramatično opadanje broja radno sposobnih. Tako se predviđa da će italijanska populacija do 2050. opasti za 28 odsto sa 57 na 41 milion; slična sudbina zadesiće i Rusiju čije će stanovništvo pasti za 18 odsto od sadašnjih 147 miliona na 121 milion, a prosečna starost stanovništva će znatno porasti. Da bi predupredili ovakav trend Italija bi morala da dovodi 370.000 novih useljenika svake godine.

Nemačkoj je za održanje broja stanovništva i popravljanje odnosa zaposlenih i penzionera potrebno u narednih pedeset godina pola miliona imigranata godišnje. Pre dve godine u Bundestagu danima je trajala žučna rasprava da li da se odobri 20.000 ili 30.000 viza za nove gastarbajtere – pretežno kompjuterske stručnjake. Broj uvreda i čak rasističkih izjava koje su poslanici pri tom razmenili svedoči da oni baš i ne shvataju ozbiljnost situacije. Izgleda da je za mnoge zemlje neizbežna demografska amerikanizacija.