Alpski rog

Kao što si čitao na blogu, počelo je krajnje neveselo, kiša, kiša i samo kiša. Dolazak u Dortmund (čitaj Surčin) ne znači i dolazak na stadion. Na parkingu u studentskom gradu (jasno vam je da je neuporedivo sa Tošinim Bunarom) plaćamo 4 evra ljubaznim auslenderima u narandžastom i pitamo iza koje se planine nalazi remek delo milionera. A, pa ne možete tamo kolima gospodo. Verboten. Na bas, među raju, pa kad stignete. Bas tačan kao zvučnik u gradskom prevozu Kelna iz koga te ledeni ženski robotizovani glas upozorava „Rudolfplatz, noch zwei minuten!“. Noch zehn minuten ovde, majku mu. Vozi Der Miško kao zmaj, ali nit’ planina nit’ stadiona. I onda paničan strah. Da ovi što studiraju fiziku nisu iz Gelzenkirhena? Oh neeee tamo, ne na najlepši stadion na kome smo doživeli najveći košmar. Ne želim više ovog leta da slušam Pijacolu, iako ga obožavam...

Srećom, nakon petnaestak minuta, naš strah su razvejala 4 ooooogromna žuta potporna stuba koja ne daju Westfalenu da ga sruše Hopp Swiitz vibracije. Puno kao oko, kao i svi stadioni ko god da igra. E pa u sredu uveče ćemo da razbijemo tu tradiciju na Allianz areni. Mene lično zanima koliko ima nas ludaka koji će otići da gledaju poslednju utakmicu države koja ne postoji.

Togo go go! Taj Adebajor je malo, a i on tunjav. Afričke predispozicije i afrička nedisciplina. U sprintu jedan na jedan 11:0, taktički pačja škola. Nedovoljno da Cuberbileru spadne gel sa uredno začešljanih šiški. Meni taj Cuberbiler komotno može da dođe na ovdašnje jezerce na Aahener Platzu, isključivo nakon 2 ujutru, da degažira loptu pravo u šumarak. Ovde ne postoje seksulane manjine, tako da bi Zubi u svojoj erotische uniformi napravio pakao među ekipom koju na ovdašnjem bazenu niko ne opominje zato što glume Reta Batlera i Skarlet O Haru. Mada, fakat nigde ne piše da je Gone With The Wind Verboten.

Togo u Lome, Švica u Dortmund. Da ih čekamo da se istuširaju? Valjalo bi, jer ovaj kolariću-paniću zaplet na karti niko od nas ne može da reši. Možda može čika brka na Bajević-Marić-Vladić aždahi? Ako ima herca da sa svojom ljutom munjom stoji ispred Benzovog znaka (joj znaš koliki je? Ima ziher pet sa pet metara i vrti se u krug. Al’ bih ga otkinuo za uspomenu...), valjda će da učini i žrtvama lavirinta.

„Wo ist Zentrum?“ Pitanje koje smo postavili najmanje bar koliko smo rekli i „Ein Bier, bitte“. Ma nema problema momci. Do semafora gore, pa 200, pa 500 metara, pa put B1. Eee, da sam znao da dok izađeš na B1 treba koliko i od stadiona do autokomande kad je puna Marakana, išao bih za studentskim busom. Gde će studentarija nego u grad na jeftino piće i klopu u grad. Dosta mi je više preplaćenih kobaja na glavnoj ulici u starom gradu. A i taj Dortmund bre, dok dođeš do njega izvrtimo ceo mp3 disk. Drenaža i kanalizacija gutaju potop, ali šta da radiš kad nigde nikoga na ulicama nema. Da bar imamo radar da lociramo Švajcarce po pabovima.

I kad je već kazaljka ušla debeeelo u crveno, dolazimo do Hauptbanhof. Dilemu da li da se rasturimo u strelce i lovimo voz za Cirih rešava navijački huk. I to kakav huk. Odjednom sleva jedna od pesama koje se ne stidi nijedna navijačka grupa na svetu. Nemoguće veliki zid koji se širi i na susednu zgradu (megagiga tržni centar) sav u žuto crnom. Joj koliko li to košta. Ma bre 20 sa 500 metara. Kop Borusije, verovatno iz doba kad su Meler i ekipa klesali jedinu titulu prvaka Evrope. Iza tribina, sevaju blicevi, strobo aparat koji uz zaglušujuću buku iza platna neodoljivo vabi: ovde i nigde drugde. Fanovi milionera odradili svoje, parkiramo i ulazimo u stadion kome smo se nadali.

Niks stadion, samo navlakuša za ulazak u nešto što je uobičajeni miks starog grada i ulice sa već poznatim mamutski velikim prodavnicama. Lepo odrađeno, kao ne znam ni ja koji gol gaučosa. Za špicu i poster.

Ali dobili smo šta smo tražili. Hajdi je zaustavila kišu i nije poslala sneg. Crveeeeeno na žuto. Samo još da kaldrma ide visoookooo u planine.

Suisse u ekstazi. Jes’ i to se da videti. Centralni gradski trgovi preplavljeni bojama koje su ovde popularne još iz vremena kad je harao Chapuizat. Kreacije maksimalno originalne, duhoviti kao Holanđani. Od sira do krava, od kikica do klepetuša. Položili ste za Breaking News. Hopp Switz beše? Ne verujem, ali želim. Bar zbog ovih sjajnih likova sa kačkavaljem na glavama.

Pogledajte Švicu Obretkovića. (avi, 2.2mb)
Pogledajte Švajcarce. (avi, 2.1mb)