Poskupljuje hleb?

Poplave sa početka proleća i kiša u junu drastično smanjile rod. Ovakav rasplet oko cene hleba se mogao predvideti. Krajem zime bilo je izuzetno niskih temperatura bez snega. Veliki deo poljoprivrednih površina u Vojvodini je tokom aprila bio pod vodom. Prema meteorolozima, ovo je najhladniji jun u poslednjih 100 godina, sa dosada svega nekoliko sunčanih dana.

U vladi su već početkom godine najavili da će se boriti protiv inflacije, a jedan od najlakših načina da se se inflacija podigne je da poskupi osnovna životna namirnica. Ovom temom se bavi Glas.

U Žitovojvodini ističu da je kilogram brašna oduvek bio dvostruko skuplji od cene pšenice, a pošto se spominje 12 dinara za kilogram pšenice, cena brašna će biti veća od 20 dinara, sa tendencijom da dostigne 24 dinara. U tom udruženju mlinara ističu da je ta cena pod pretpostavkom stabilnog kursa dinara i bez promene cene troškova prerade pšenice. Prema njihovim rečima, pekarstvo u ovom trenutku ima izvesnog ekonomskog prostora da izdrži pritisak cene brašna, ali sigurno je da će krajnja posledica biti ozbiljan skok cene hleba, sa čim bi država morala računati da ne bi bila iznenađena kada se to desi. "Zbog toga i predlažemo premiju za pšenicu, što bi u značajnoj meri relaksiralo prenapregnuto stanje odnosa cena pšenice, brašna i hleba", kažu u Žitovojvodini.

Pekari čekaju da se formira otkupna cena pšenice, potvrđuje za Glas Momir Lazić, direktor Pekarske industrije "Klas". "Svi troškovi sirovina i energenata su u proseku za 25 odsto veći nego prošle godine. Ne možemo da kalkulišemo tri meseca unapred kolika će biti cena hleba. Kada mlinari izađu sa kalkulacijom brašna i mi ćemo da pravimo cenu hleba. Ako pšenica bude 12 dinara, kao što se sada govori, i ako cene energenata nastavi da rastu, hleb neće biti ispod 30 dinara."

Poljoprivrednicima je potrebno gorivo pod regresiranim cenama, kao i druge olakšice. Predsednik vlade Vojvodine  Bojan Pajtić, obećao je da će se u buduće vojvođanski budžet drugačije trošiti.

On je obećao ratarima da će i ubuduće najveći deo vojvođanskog budžeta biti ulagan u poljoprivrednu proizvodnju i podsetio da je od ukupno 80 miliona evra, s kojima je u protekle dve i po godine pokrajina raspolagala, više od dve trećine otišlo za nabavku mehanizacije, đubriva, i semena. I novac dobijen od privatizacije vojvođanskih preduzeća biće ulagan direktno u poljoprivredu, rekao je Pajtić i dodao da je podsticanje agrara od države pravi put razvoja, što potvrđuje i primer EU u kojoj se ulaže od 150 do 300 evra po hektaru.