Crash ili heroji u svakodnevnom životu

Kao nepopravljiva romantičarka, odbijam da poverujem da je to istina. Svaki trenutak mi se učini pogodnim za pojavljivanje jednog superheroja. Zima, sneg i led, poledica, cupkam polako na štiklicama, balansirajući i sve pokušavam da se pridržavam za automobile ili obližnje kuće i drveće da ne padnem… i taman kad sam već bila blizu auta, okuražim se, pa odlučnim koracima napred. U milisekundi se prevrnem onako salto mortale, filmski, kao prava slepstik komičarka kad se oklizne na koru od banane, ooops, noge u vis, guzicom tresnem o led, tj. asfalt, sve sa zvučnim efektima. Sve bi i zvučalo bezopasno da odmah zatim nije i glava pukla u taj isti beton. Ležim tako, život mi se izvrteo pred očima, žmurim i ne smem da otvorim oči, već razmišljam da li će mi čitavo telo biti u gipsu ili samo neki delovi… dignem polako trepavice, mrdnem nosom, pa obrvama, kičma na mestu, noge ne bole, samo guza i laktovi pulsiraju… kad sam već proverila da su mi sve vitalne funkcije u redu, rekoh sebi da poležim još neko vreme, nikad se ne zna gde leži devojačka sreća, možda baš u tom trenutku naiđe neki superheroj da me spase, podigne, odnese u svoj obližnji topli dom, izuje štikle, izmasira nožice i stavi obloge na pulsirajuća mesta. .. I razmaštam se tako još uvek u horizontalnom položaju. Da stvar bude još zabavnija, prošli su samo neki klinci komentarišući, e, vidi ovu babu al’ se prostrla… Posle me zaboleo i stomak, al’ od smeha što svaka na prvi pogled tragična situacija ima i svoj komični dodatak. I obratno. Jin ne ide bez Janga. I obratno.

(flashback, par godina ranije)
Krenem kod čika zube, pa pozovem taksi da ne bi pod narkoticima vozila po gradu posle, i nedaleko od tadašnje kuće, na uglu Đure Daničića i Hilandarske, dvadesetak metara nakon što smo krenuli, taksista se sudari sa nekim autom. Naravno, u taksiju se vozite tako što sedite nazad, u ovom slučaju od esencijalne važnosti, jer su se taksisti priklještile noge, a ja sam otpozadi samo zveknula nosem u naslon od sedišta…malo su se usne naduvale, ali nista strašno… u drugim kolima, muž i žena, već padaju u nesvest, vratovi ih bole, to je bilo vreme pre obaveznog vezivanja pojasa, pa su imali i taj problem, …užas, skupili se ljudi, naravno, ali niko nema herca da uskoči i pomogne. Osim jednog mladića koji je baš tu i radio, koji se očas posla preobuče u svoj supermen kostim i kao jedini priseban u toj situaciji počne da spašava ljude… moj taksista je najgore prošao jer ga je nekako trebalo izvući priklještenog iz auta. Već je tu i policija i hitna pomoć, supermen je sve organizovao uz moju malenu navigaciju, što čini i jedine dve prisebne osobe u radijusu od dvadeset metara. Jedino što sam mogla je da se bavim navigacijom držeći se za već naduvena ali ne silikonska usta i da vičem okolo, okolo… On mi se i dan danas smeje zbog toga, a ja sam mu se zahvaljivala na sve moguće načine kad god sam mogla. Supermen zaslužuje sve beneficije including hot bath & foot massage. Ne moram da naglašavam da mi se i sad srčana čakra otvori, ufrkestim očima i uzdišem kao svaka poštena zaljubljena tinejdžerka. Eh, …

Taoizam nam na vrlo jednostavnom jin i jang principu objašnjava naše svakodnevne, naizgled bezizlazne situacije. Žene su više jin, muškarci su više jang, jedino tako suprotnosti se privlače. Kad žena postane previše jang, onda traži maminog sina, slinu i papučića. Kad muškarac postane previše jang, on traži nemi, ali ženstveni statusni simbol, da ćuti i sluša, no kad postane previše jin, onda traži ili neku dominantnu ženu ili u krajnoj liniji i muškarca, što da ne. Tanka je to linija. Sve što je preterano, pretvori se u svoju suprotnost. Ako sve to ukombinujete sa strahom od predavanja i strahom od samoće, otvori vam se bezgranični krug novih Bezosećajnih i Nedodirljivih ljudi, koji udaraju jedni u druge ne bi li osetili nešto…

Dobro se dobrim vraća, a ova poučna priča nam govori da i u realnom životu superheroj uvek na kraju dobije devojku. Zahvalna uvek mu padne u zagrljaj. Nije bitno da li će se zahvalnost pretvoriti u one night stand, ali status superheroja ostaće vam zauvek. Devojke smatraju čudotvorno lekovitim čak i običan odgovor na sms, a tek telefonski poziv. O drugim herojskim potezima i velikim delima ravnim Kraljeviću Marku da ne pričam. Čak i sa ovako niskim kriterijumima, heroje u svakodnevnom životu vrlo je teško pronaći. To nije ni veliki vojskovođa, ni korumpirani političar, ni onaj omanji baja u džipu, ni obesni tatin sin, ni keš kolica, ni poznati glumac što vežba nastup pred ogledalom, … mogu i svi oni, a možeš i ti. Everyday hero ili heroj svakog dana možeš biti baš ti, ako propustiš smrznutu devojčicu na pešačkom prelazu, pridržiš vrata ženi koja nosi gomilu kesa, ustupiš parking i prestaneš da budeš samo nemi posmatrač događaja ispred sebe. Učestvuj malo, rizikuj, daj neki deo sebe koji nije obavijen gumenom zaštitom. Život nije televizija, pa da samo surfaš po kanalima bez učestvovanja. A sad okreni taj broj, jeste taj, imaš ga u imeniku, rizikuješ tako malo, a možeš da dobiješ mnogo, 'ajde, 'ajde…
Sudari se sam sa sobom i uhvati dan, svakog dana.

…
but this is my theory, my theory is wrong.
možete da uživate samo u čitanju, a mogu i da vam  garantujem 100% uspeha ako recept primenite u svakodnevnom životu. Maxwell – Whenever, Wherever, Whatever, Michael Buble - Try A Little Tenderness i Quando, Quando (sa Nelly Furtado), novi Prince 3212 album i nešto za evociranje uspomena Sunshine – Budi tu, Plejboj- Ja te gledam, ja ti ne dam i Boban Petrovic- Prepad.

www.zanapoliakov.com