Snimak ubistva vojnika u Sloveniji

B92 došao je do snimka austrijske televizije ORF na kome se vidi ubistvo trojice pripadnika JNA u Holmecu u Sloveniji 1991. Odgovorni za ovo ubistvo nikada nisu imenovani, a sudski postupak pokrenut je samo protiv predsednice tamošnjeg Helsinškog odbora koja je, zbog insistiranja na pronalaženju krivaca, tužena za klevetu.

Pucnjevima 1991. na graničnom prelazu Holmec u Sloveniji ubijena su trojica vojnika Jugoslovenske narodne armije - Zoran Ješić, Goran Maletić i Antonije Šimonjić. Na snimku austrijske TV stanice ORF se jasno vidi kako pripadnici slovenačke Teritorijalne odbrane pucaju u njih iako sva trojica drže ruke uvis i šire beli čaršaf u znak predaje.

Kancelarija državne tužiteljke Slovenije, Barbare Brezigar, reagovala je veceras na optužbe iz Srbije da je tokom rata za osamostaljenje u Sloveniji tokom borbi na graničnom prelazu Holmec počinjen ratni zločin. U saopštenju se naglašava da je u Sloveniji već 1991. godine nadležni državni tužilac utvrdio da tokom borbi na Holmecu nije bilo sumnji za činjenje krivičnih dela, a da je isto 1999. godine utvrdila i grupa državnih tužilaca za posebne slučajeve.

O tom događaju postoje i zapisi u kojima komandir 1. čete 26. odreda Koroške govori šta se događalo tog dana: "U 10.30 se predala prva grupa vojnika JNA. Kao što je rekao komandir stražarnice, poručnik je pobegao ali pre nego što je pobegao pucao je u leđa još jednom vojniku, jer je taj hteo da se preda. Žalosno je što je oficir JNA hteo na taj način da održi moral i istovremeno zahteva od vojnika da napadaju pripadnike Teritorijalne odbrane i milicije. Druga veća grupa vojnika JNA se predala u 13.30.“  

Od ubistva vojnika prošlo je više od 15 godina, ali slovenačke vlasti za sada nikoga nisu uhapsile niti optužile za ovaj zločin. Javnost u Sloveniji je za slučaj Holmec prvi put je čula početkom 1999. kada je o tome izašao članak u "Slovenskim novicama", da bi slučaj kasnije dobijao sve veću pažnju nakon što je Helsinški monitor Slovenije o tom zločinu počeo da govori kao o prvom dokumentovanom ratnom zločinu sa prostora bivše SFRJ.

(Blic)

Kao reakcija na te tvrdnje Odbora, kako kaže njegova predsednica Neva Miklavčić-Preden, državno tužilaštvo je protiv nje pokrenulo tri postupka zbog navodne slobode govora i verbalnog delikta.

Miklavčić-Preden za B92 navodi i da joj kao kazna za te postupke sleduje od tri meseca do pet godina zatvora: "Naše vlasti su same isprovocirale sve te medijske pogrome oko toga. Leševi i kosturi ispadaju iz ormana nakon  mnogih godina, vrlo je važno šta se dešavalo u Sloveniji. Dajte da to razmotrimo, ali ne preko leđa nevladinih organizacija za ljudska prava koja na to ukazuju, već dajmo suštinu toga. Kad se pokrenuo ovaj proces protiv mene ja ne mogu klevetati ako se to stvarno dogodilo, ako imam snimak".

Ratni zločin ne poznaje granicu, kaže za B92 portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić: "Da li se desio u Sloveniji, da li se desio u Srbiji, u Hrvatskoj, Bosni ili Makedoniji uopšte nije važno. Važno je da taj zločin vidi svoj epilog u sudskom postupku. Mi ćemo da prikupimo građu i ućićemo u razgovor s našim kolegama tužiocima iz Slovenije. Postoje stvari koje se rade iako mi ne možemo neposredno da procesuiramo nekoga ko živi u Sloveniji, ali svakako možemo da damo svoj doprinos da se sve to obelodani i da se na neki način inicira postupak koji će se voditi pred slovenačkim sudom. Tu nema politike, samo je priča o eventualnom, možda prvom ratnom zločinu koji se desio na prostoru bivše Jugoslavije".

Ratni zločini ne zastarevaju a prema važećim propisima, tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji nadležno je da vodi istragu o ubistvu državljana Jugoslavije u Sloveniji. Ovdašnje tužilaštvo može da se pozove na međunarodne ugovore o saradnji i da zatraži pomoć slovenačkih vlasti i pravosudnih organa.

Iako je izvesno da slovenački državljani ne bi bili izručeni Beogradu da im sudi, Ljubljana bi mogla da omogući saslušanje osumnjičenih i svedoka i da finalizuje istragu. Ukoliko Slovenija odbije bilo kakav oblik saradnje, pravosudni organi u Srbiji bi, bar teorijski, mogli da podignu optužnice protiv Slovenaca i tražiti od Interpola da oni budu stavljeni na međunarodne poternice.

Kučan: Mislio sam da nisu, ali jesu

O snimku ubistva vojnika JNA govorilo se i u Haškom tribunalu na suđenju Slobodanu Miloševiću. Svedok tužilaštva, nekadašnji predsednik Slovenije Milan Kučan, potvrdio je majan 2003. godine da je istraga slovenačkog tužilaštva ustanovila da su vojnici ubijeni: "Mislio sam da nisu ubijeni, kao ratni zarobljenici, ali se ispostavilo da, nažalost, jesu ubijeni."

Haški tribunal nije se, međutim, bavio zločinima u Sloveniji, ali se za ubistvo vojnika JNA sada zainteresovalo Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji, koje je do značajnih dokaza o tom slučaju došlo posle preuzimanja dokumentacije nekadašnjeg vojnog suda.