Tuđi hleb

Zašli smo u poznu jesen a pšenica  je  posejana tek na polovini od planiranih 670.000 hektara. Ukoliko pre Aranđelovdana  stegne mraz i padne sneg (što se često događa) to bi bio i kraj setve i  ove jeseni ne bi bilo posejano ni pola miliona hektara. Ako se to dogodi -to bi bio najveći podbačaj i najava uvoza pšenice.U tom slučaju jeli bi hleb umešen i ispečen od uvoznog žita!Jesti „tuđi hleb“ vređa  ponos građana (koji jedu najviše hleba u Evropi!) i čitave nacije koja i danas hleb smatra simbolom sigurnosti i nezavisnosti - osnovnom namirnicom za preživljavanje.Naravno nije sve u hlebu,ali mnogi će ipak biti rastuženi i pitaće Vladu( dežurnog krivca): zar smo na to spali?Oosuće drvlje i kamenje zbog podbačaja setve i manjeg roda u narednoj žetvi.

Ali letos, u vreme žetve,biklo je najava da će  ovo da se dogodi.Nezadovoljni otkupnom cenom ratari su se pred silosima  javno zaricali da neće više da seju pšenicu!Osim toga ove godine je vegetacija kasnila skoro čitav mesec dana i to je izazvalo kasnije zrenje i berbu kukuruza.Taj klimatski poremećaj je dobro došao kao opravdanje onima koji nisu sejali pšenicu.Ipak sreo sam mnoge ratare u Vojvodini koji su ( i pored niske cene) ponovo posejali žito, To su ljudi koji  u m e j u  da gaje pšenicu: seju na vreme( početak oktobra) sortno seme,ne „štede“ na đubrivu i sa lakoćom požanju šest i sedam tona i  imaju zaradu.Oni se drže trgovačkog saveta “ „kad svi napuštaju  posao – ti ga počni“ pa su zasejali uobičajenu površinu.Oni su procenili da će naredne godine  ponuda žita biti manja a cene veće.Ispašće po onoj:“ko poseje kajaće se - ko ne poseje kajaće se! Ovi, koji su odustali od setve, nesvesno će  sejačima da napune džepove jer se očekuje rast otkupne cene na žitarskim berzama

.Setva pšenice nije više test iz patriotizma.Ratari imaju pravo da seju i gaje ono što im donosi zaradu jer se (najzad!) poljoprivreda i kod nas  shvata kao stvaranje p r o f i t a  a ne gubitka koji država nikad nije pokrivala.Važno je da se zemljište obradi, duboko uzore pre snega,da ne bude  parloga  i da umesto pšenice imamo višak ulja,šećera,mesa i da izvozom tih  roba platimo tuđu pšenicu.