(Ne)uspešna diplomatija SCG

Stručnjaci smatraju da u godini kada se odlučuje o budućem statusu Kosova, a pregovori sa EU ulaze u značajnu fazu, zemlja sebi ne bi smela da dozoli diplomatske ispade, već sav kadar spoljnih poslova usmeri na poboljšanje našeg imidža u svetu.

Kao najozbiljniji kandidat za ambasadora u Japanu figurirala je Ljiljana Marković, profesor japanskog jezika i direktor Centra za Japan i istočnu Aziju na Filološkom fakultetu. Međutim, u njenoj biografiji se, prema pisanju štampe, kao problem pojavila bliska veza sa porodicom Karić. Sledeći kandidat je nekadašnji ambasador na Kipru Ivan Mrkić, ali su mediji iskopali da je on bio čuvar trezora Slobodana Miloševića i da je bio ambasador u Nikoziji baš u vreme kada je novac na Kipar prebacivan diplomatskom poštom.

Ministar inostranih poslova Vuk Drašković, gostujući u Kažiprstu Radija B92, nije hteo da odgovara na pisanja medija, navodeći da je degradacija ministarstva spoljnih poslova preko medija sada već opšti trend. „Ja neću da odgovarama na takva pitanja, ja moram da branim dostojanstvo države i dostojanstvo diplomatskih predstavnika, na žalost. I opšti je talas sada po našim medijima da se institucija državne zajednice i ministatrstva spoljnih poslov, za koje tvrdim da najbolje moguće radi svoj posao u ovim okolnostima, da se i ona degradira. Neću da odgovarm na takava pitanja. Reč je o karijernom diplomati, čoveku iz kuće, sve je to neistina i naravno da nije tačno, ali neću ja da ulazim u bilo kakve rasprave i polemike sa medijima“, rekao je Drašković.

Predsednik odobra za međunarodne odnose u G 17 plus Milan Pajević, međutim, smatra da naša diplomatija ne zadovoljava elemenatarne potrebe i ne bavi se najvažnijim poslom, a to je popravljanje imidža iz devedesetih. „To je pitanje selekcije, odabira kadrova, dakle oni koji biraju novi kadar. Čim se postavi pitanje kako da se unapredi stanje naše diplomatije, odogovor je pa tako što će se strateški razraditi novi kriterijumi i onda se oni apsolutno krajnje disciplinovano primenjuju i sprovode. Kada kažemo zdravi kriterijumi, onda svakako ne mislimo na partijske, rodbinske, familijarne, plemenske, burazerske i već sve ostale koji su dominantni i važe i u našoj današnjoj takozvanoj diplomatiji“, kaže on.

Pajević kaže i da su od 5. oktobra promene bile samo kozmetičke, a da odgovrnost što se dublje nije išlo, snose svi koji su od tada bili na vlasti. „U najužem smilsu trentuno najodogovrniji su oni koji su na vlasti, a u malo širem smislu za sadašnje stanje u diplomatiji odgovrni su svi oni koji su vodili državu i diplomatiju od 5. oktobra 2000. pa do danas. Kada se vlast susretne sa zaista potpuno devastiranom diplomatijom i administracijom kakva je bila naša, nije bilo druge mogućnosti nego da se napravi neka principijelna čistka i pravljenje diplomatije skoro od samog početka“, smatra Pajević.

Diplomatija SCG suočava se sa još jednim velikim problemom - neskrivenim zalaganjem crnogorskih kadrova, poput amabasadora u Londonu Dragiše Burzana, da će se u svojim aktivnostima prvenstveno zalagati za nezavisnost Crne Gore.