Razno
Na današnji dan, 16. decembar
Danas je utorak, 16. decembar, a ovo su istorijski događaji koji su obeležili današnji datum.
0:02
16.12.2025.
3 h
Petak, 03.03.2006.
12:12
Politika jeze
Radikali se udvaraju stalno istima i onima koji su im slični, ne računajući na bilo koga drugog osim na to da će, možda, onih s jezivim pamćenjem biti sve više, što u krajnjoj konsekvenci pokazuje da čelnici ove stranke svoj interes vide u tome da u Srbiji bude sve više onih kojima je sve gore
Najavljujući treću knjigu Milorada Ulemeka, zvanog Legija, Cema i kako sve već, njegova supruga Aleksandra, formalni izdavač i prethodnih književnih sočinjenija čoveka optuženog za ubistvo Zorana Đinđića, izjavila je u jednom prestoničkom tabloidu, da je takva produkcija, misli se na učestalost, moguća zato što njen muž ima „jezivu memoriju”.
Gospođa je, naravno, htela da kaže kako Milorad ima dobro pamćenje, što, možda, ima neke veze i sa fikcijama koje piše, ali, slutim, da je teško bilo pronaći adekvatniji izraz o onome što se najčuvenijem stanaru Centralnog zatvora vrti po glavi kada u 22 časa čuvari ugase svetla.
Recimo da je ova nenamerna tačnost u opisu posledica turbo folk govora u kome , kad neko , na primer, kaže da je žurka bila jeziva, to ima da se shvatiti kao da je bila dobra, uspešna… nešto slično jednoj voditeljki s televizije „Pink” koja umesto da kaže „na primer” ili ovo „navodim kao primer”, kaže „sad ću da lupim”, kao da i u ostatku programa koji vodi ne radi to isto.
Teško da nešto otkriva čoveka, ali i politiku, kao reči koje vam izlete, otmu vam se i posle sablasno kruže nad vašim likom i delom i kad je ono najbolji dokaz da niste to o čemu vaše reči govore. Uostalom, pitajte Desimira Tošića kako mu se omaklo da se takmiči s Aleksandrom Tijanićem u dužini jezika i da pominje neke medicinske probleme ovog drugog, kada je sve počelo od toga što je prvo to pominjao ovaj drugi.
Otuda su radikali živi dokaz da nisu kao drugi ljudi. Njima ne izleti ništa što nije saglasno s njihovim likom i delom. U sredu sam nešto izjavljivao za jednu prestoničku televiziju, oko „govora mržnje”, pa su učestali radikalski opisi ljudi, u ovom slučaju Borisa Tadića i Zorana Đinđića kao ustaše i kriminalca, bili u obaveznom programu pitanja. Bio sam vrlo blizu greške koju je napravio i DSS, odnosno bio sam blizu ideje da je možda politički pametnije prećutati ono što Andreja Mladenović, portparol DSS-a, naziva „potpuno neprimerenim i… politički nelogičnim izjavama” s ciljem da „privuku pažnju javnosti”, pa samim tim i nedostojno ozbiljnog političkog odgovora.
Naravno da imam svest o tome da je ovakav radikalski govor projektovani govor, da u njihovim kalkulacijama oni veruju da im takav govor donosi profit, bez obzira što se svako iole pristojno stvorenje stidi barem malo dok ih sluša, a koliko se tek stidi kad njihov govor pronosi dalje kao neku štafetu, makar ga kritikujući i opisujući kao mržnju, klevetu i uvredu čak i zdravoj pameti.
Radikali, međutim, brane osvojenu tvrđavu i ovakav govor, čak njegovo pojačavanje do krajnjih granica, pokazuje da nemaju nameru da osvajaju nove glasače. Oni su rešili da se vrte u krugu onih koji kao jedini odgovor na ono što nam se događalo u poslednjih skoro dvadeset godina, računajući od Osme sednice, imaju jezivu memoriju i psovku na usnama.
Prosto sam iznenađen ovakvom defanzivnom taktikom radikala, koji pokušavaju da se predstave kao ozbiljna, vlastodržna stranka, a igraju na sigurno, na jednom već dobačeni rezultat, na nekih desetinu odsto ojađenog dela ukupne biračke populacije, pa neprestano brane svoj šesnaesterac bez ambicija da postignu i neki gol.
Oni se udvaraju stalno istima i onima koji su im slični, ne računajući na bilo koga drugog osim na to da će, možda, onih s jezivim pamćenjem biti sve više, što u krajnjoj konsekvenci pokazuje da čelnici ove stranke svoj interes vide u tome da u Srbiji bude sve više onih kojima je sve gore.
Otuda ima svrhe govoriti o njihovom govoru, jer nije to govor o „političkoj korektnosti” , pomalo stranoj i onima koji se javnosti pristojno obraćaju, već svrha se ispunjava govorom o tome da se radikalski balon polako izduvava i da dugoročno nemaju neke velike šanse da nam uvode javne radove i saveze s beloruskim i ruskim dumama. Njihovo eventualno osvajanje vlasti bilo bi tek epizoda, jer ako „na početku beše reč” u radikalskom slučaju to će važiti za kraj. U ovom ili nekom narednom izbornom ciklusu.
*glavni urednik nedeljnika Vreme
Gospođa je, naravno, htela da kaže kako Milorad ima dobro pamćenje, što, možda, ima neke veze i sa fikcijama koje piše, ali, slutim, da je teško bilo pronaći adekvatniji izraz o onome što se najčuvenijem stanaru Centralnog zatvora vrti po glavi kada u 22 časa čuvari ugase svetla.
Recimo da je ova nenamerna tačnost u opisu posledica turbo folk govora u kome , kad neko , na primer, kaže da je žurka bila jeziva, to ima da se shvatiti kao da je bila dobra, uspešna… nešto slično jednoj voditeljki s televizije „Pink” koja umesto da kaže „na primer” ili ovo „navodim kao primer”, kaže „sad ću da lupim”, kao da i u ostatku programa koji vodi ne radi to isto.
Teško da nešto otkriva čoveka, ali i politiku, kao reči koje vam izlete, otmu vam se i posle sablasno kruže nad vašim likom i delom i kad je ono najbolji dokaz da niste to o čemu vaše reči govore. Uostalom, pitajte Desimira Tošića kako mu se omaklo da se takmiči s Aleksandrom Tijanićem u dužini jezika i da pominje neke medicinske probleme ovog drugog, kada je sve počelo od toga što je prvo to pominjao ovaj drugi.
Otuda su radikali živi dokaz da nisu kao drugi ljudi. Njima ne izleti ništa što nije saglasno s njihovim likom i delom. U sredu sam nešto izjavljivao za jednu prestoničku televiziju, oko „govora mržnje”, pa su učestali radikalski opisi ljudi, u ovom slučaju Borisa Tadića i Zorana Đinđića kao ustaše i kriminalca, bili u obaveznom programu pitanja. Bio sam vrlo blizu greške koju je napravio i DSS, odnosno bio sam blizu ideje da je možda politički pametnije prećutati ono što Andreja Mladenović, portparol DSS-a, naziva „potpuno neprimerenim i… politički nelogičnim izjavama” s ciljem da „privuku pažnju javnosti”, pa samim tim i nedostojno ozbiljnog političkog odgovora.
Naravno da imam svest o tome da je ovakav radikalski govor projektovani govor, da u njihovim kalkulacijama oni veruju da im takav govor donosi profit, bez obzira što se svako iole pristojno stvorenje stidi barem malo dok ih sluša, a koliko se tek stidi kad njihov govor pronosi dalje kao neku štafetu, makar ga kritikujući i opisujući kao mržnju, klevetu i uvredu čak i zdravoj pameti.
Radikali, međutim, brane osvojenu tvrđavu i ovakav govor, čak njegovo pojačavanje do krajnjih granica, pokazuje da nemaju nameru da osvajaju nove glasače. Oni su rešili da se vrte u krugu onih koji kao jedini odgovor na ono što nam se događalo u poslednjih skoro dvadeset godina, računajući od Osme sednice, imaju jezivu memoriju i psovku na usnama.
Prosto sam iznenađen ovakvom defanzivnom taktikom radikala, koji pokušavaju da se predstave kao ozbiljna, vlastodržna stranka, a igraju na sigurno, na jednom već dobačeni rezultat, na nekih desetinu odsto ojađenog dela ukupne biračke populacije, pa neprestano brane svoj šesnaesterac bez ambicija da postignu i neki gol.
Oni se udvaraju stalno istima i onima koji su im slični, ne računajući na bilo koga drugog osim na to da će, možda, onih s jezivim pamćenjem biti sve više, što u krajnjoj konsekvenci pokazuje da čelnici ove stranke svoj interes vide u tome da u Srbiji bude sve više onih kojima je sve gore.
Otuda ima svrhe govoriti o njihovom govoru, jer nije to govor o „političkoj korektnosti” , pomalo stranoj i onima koji se javnosti pristojno obraćaju, već svrha se ispunjava govorom o tome da se radikalski balon polako izduvava i da dugoročno nemaju neke velike šanse da nam uvode javne radove i saveze s beloruskim i ruskim dumama. Njihovo eventualno osvajanje vlasti bilo bi tek epizoda, jer ako „na početku beše reč” u radikalskom slučaju to će važiti za kraj. U ovom ili nekom narednom izbornom ciklusu.
*glavni urednik nedeljnika Vreme
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare