Potpis palcem

Mada je za proteklih pola veka urađeno mnogo na opismenjavanju građana Srbije, podaci poslednjeg popisa stanovništva su prilično onespokojavajući, s obzirom na to da se 232.925 građana Srbije potpisuje palcem. Od jedan do tri razreda osnovne škole imaju 2.863 stanovnika Republike, od četiri do sedam razreda osnovne škole završilo je 896.847, a bez potpunog osnovnog obrazovanja je 1.509.462 građana. Srednju školu završilo je 2.596.348, višu 285.056, a fakultetsku diplomu ima 411.944, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

U ovom poslednjem popisu, pismenim su smatrana lica koja su završila više od tri razreda osnovne škole, kao i ona sa jednim do tri razreda, ali i bez škole ako su bila u stanju da napišu, pročitaju kratak tekst u vezi sa svakidašnjim životom.

Kakva je struktura nepismenih? Kako kaže saradnik Republičkog zavoda za statistiku Snežana Lakčević, najviše je nepismenih među starijima od 60 godina. U centralnoj Srbiji nepismenih je 145.961, dok ih je u Vojvodini znatno manje – 26.777.

Objašnjavajući uzroke veće nepismenosti kod nežnijeg pola, Snežana Lakčević kaže da je to posledica niskog nivoa ekonomske razvijenosti, ukorenjenih tradicionalnih normi i podređenog položaja žene u društvu i porodici. Mada se učešće nepismenog stanovništva smanjivalo u periodu od 1953. do 2002. godine, razlika po polu se povećavala na štetu žena. Prema podacima popisa iz 2002, učešće žena u ukupnom broju nepismenih je 84,9 odsto. Nepismenost je veća kod poljoprivrednog stanovništva (5,67 posto) nego kod onih koji se bave drugim zanimanjima.

Najviše nepismenih je na jugu i jugoistoku Srbije, Bujanovcu (3.586), Babušnici (1516), Vladičinom Hanu (2.146), Vlasotincu (2.582), Leskovcu (10.305), Prokuplju (2.965), Vranju (4.607), Aleksincu (3.188), Majdanpeku (1.269), Negotinu (2.329). Ove i još neke opštine imaju više od 10 odsto nepismenih. U centralnoj Srbiji i Vojvodini nepismenost je na nivou republičkog proseka – 3, 45 odsto.

U Obrenovcu( 2.171), Smederevu (3.300), Smederevskoj Palanci (1.565), Grockoj (1.954), zatim u beogradskim opštinama Paliluli (1.963), Voždovcu (1.361), Rakovici(736), u Novom Beogradu (1.178). U Sremskoj Mitrovici je popisano 2.163 nepismenih, u Inđiji (1.239), Gornjem Milanovcu (1.185), Šidu (1.996), Pančevu (2.997), Kikindi (2.287), Bačkoj Palanci (2.210), Paraćinu (2.262), Jagodini (2.275), u Šapcu (4.963), Loznici (3.548), Knjaževcu (3.375), Trsteniku (2.210), Zemunu (2.723). Najmanje nepismenih je u Beogradu.

U odnosu na druge narode u Evropi, Srbi su relativno pismeni sa 3,45 posto nepismenih u ukupnom stanovništvu. Nepismenih u Portugaliji je 10 odsto, Malti 8,7, Grčkoj 4,8, Albaniji 6,5, dok je u Sloveniji nepismenih 0,5, odsto, Mađarskoj 0,8, Bugarskoj 1,7, Italiji 1,9, Rumuniji 2,1 odsto.

– Što se obrazovanja tiče, više od 40 odsto stanovništva ima srednju školu, što je solidno, prema evropskim standardima – kaže saradnik Republičkog zavoda za statistiku Ljilja Đorđević. Kad se posmatra muško i žensko stanovništvo, među ženama je više neobrazovanih i reč je uglavnom o starijim, domaćicama i penzionerkama. Oko 8,6 odsto žene i 2,5 odsto muškaraca je bez školske spreme. Međutim, kada se posmatra viši nivo obrazovanja onda je tu odnos muškaraca i žena gotovo izjednačen, znači nema bitnih odstupanja, kaže ona.

Zanimljiv je podatak da je više građana u Vojvodini sa završenom srednjom školom, ali je zato u centralnoj Srbiji više njih sa završenom višom i visokom školom, zaključuje Đorđević.