Tabloidi

Skandal sa ‘’novim porno-snimcima’’ koje je objavio jedan domaći tabloid prošle nedelje, obznanjujući da se radi o mladoj i uspešnoj glumici (iako se ne radi o njoj), samo je ogolio prirodu tabloida. Radi se, naime, o tome da tabloid može da bude uspešan jedino i samo ako u svom konceptu sadrži seme zla, zavisti, mržnje i želje da se unište tuđi životi. Pod pretpostavkom da voajerska kultura mora da utoli svoju glad za užasnim, obespokojavajućim, sramnim ili skarednim, tabloidi se utrkuju u objavljivanju loših priča. A loše priče o dobrim devojkama predstavljaju pravi mali medijski slatkiš.

Jer u prirodi tabloida je da nam dokaže kako smo svi smrtni, grešni, telesno trošni, prljavi i pomalo pokvareni, i da nema dobrih devojaka (!) čim se bave javnim poslom! I, kako nema vlasti, osim vlasti onoga koji odlučuje šta će se naći u novinama. Tako tabloidi postaju neka vrsta simboličkog prekog medijskog suda, na kome nema odbrane, stub srama sa koga se silazi tek kad novine pronađu drugu žrtvu.

Tabloidi tako postaju radikalna verzija slogana ‘’vaše pravo da znate sve’’. Ideja javnosti postaje stub duhovne pornografije - čak i kad se ne radi o bukvalno pornografskom sadržaju - šta jedu, gde izlaze, kako se oblače, pa onda i kako vode ljubav javne ličnosti, sve to začinjeno nekim skandalom, ono je što tabloide diljem zemaljske kugle čini najpopularnijim štivom za narod. Teza da je najbolja reklama antireklama, i da je u prirodi javne ličnosti da se o njoj govori, dosta je klimava - granica između privatnog i javnog ne postoji, pa je, utoliko, i zavirivanje ispod donjeg veša javnih ličnosti samo bukvalno ogoljavanje ideje da za javne ličnosti privatno ne postoji.

Paradoks srpske kulture, međutim, leži u jednoj maloj razlici - ovde bi se objavljivanje porno-slika nekog muškarca doživelo kao njegova istinska reklama. Kada su žene ‘’žrtve’’ tabloida, one su uništene. Nemojmo zaboraviti, tabloide u Srbiji uređuju muškarci!