Kako će Austrija voditi EU

Kancelar Austrije Volfgang Šisel izjavio je posle zajedničkog zasedanja Vlade Austrije i Komisije Evropske unije da će u narednih šest meseci u Beču sigurno biti razgovarano i o Ustavu EU, za koji je rekao da nije mrtav. Šisel je rekao da pre svega treba diskutovati o budućnosti Evrope, o evropskom modelu življenja i o pitanjima granica Evrope, nadležnosti nacionalnih država i smanjenju birokratije.

Kada je reč o pregovorima o prijemu Turske u EU, Šisel je rekao da će Austrija insistirati na ispunjenju svih preduslova i da će to tražiti i za sve ostale zemlje koje žele da pristupe Uniji. U tom kontekstu, Šisel je dodao da će jedan od preduslova biti i razmatranje sposobnosti EU za prijem novih članica. "EU ne sme biti pretovarena", rekao je on.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ukazao je na to da se treba posvetiti temama od značaja za stanovništvo EU, kao što su privredni rast i zapošljavanje. Barozo je rekao da je cilj EU smanjenje birokratije, više javnosti u radu i dostupnost građanima.

Ren: Rešavanje internih problema, pa širenje

Komesar EU za proširenje Oli Ren ocenio je da je prijem novih članica važan iz strateških razloga, ali i da Unija najpre mora rešiti svoje socijalno-političke i institucionalne probleme. U intervjuu za bečki Prese, Ren je rekao da EU ne sme da preoptereti svoje planove za proširenje. "Poznati su mi strahovi stanovništva EU. Moramo imati u vidu strateške interese Evrope, na primer stabilizaciju Zapadnog Balkana, i legitimne sumnje stanovništva. Komisija EU se trudi da nađe rešenje", kaže Ren.

"EU mora najpre da reši svoje probleme. Pri tom mislim na finansiranje Unije, ali i visoku stopu nezaposlenosti. Pored toga, proces odlučivanja u Uniji mora biti efikasniji i demokratskiji. Potrebni su nam veći privredni rast, veća zaposlenost i bolje funkcionišuće institucije", kaže Ren.

"Izazov austrijskog predsedavanja EU biće da podstakne dalje korake. U martu će o tome šefovi diplomatija EU raspravljati s kolegama sa Zapadnog Balkana. Pri tom bi olakšice u viznog režima i dalja ekonomska saradnja mogle biti na dnevnom redu", ocenjuje Ren.

Širak: Godina novog početka

Francuski predsednik Žak Širak rekao je da bi institucionalni status kvo mogao da učini Evropsku uniju "inertnom" i da je parališe, s obzirom na planirana proširenja Unije.

Širak je u novogodišnjem obraćanju diplomatama izrazio želju da "2006. bude za EU godina novog početka", posle krize koju je izazvalo odbacivanja evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji. On je predložio da se izmene postojeći sporazumi kako bi se proširenoj Uniji obezbedile "više demokratske, efikasnije i transparentnije" institucije, kao i da se pojača saradnja "grupe pionira", odnosno 12 zemalja iz zone evra. "Članice zone evra imaju prirodni poriv da prodube svoju političku, ekonomsku, poresku i socijalnu integraciju. Francuska, sa zainteresovanim partnerima, želi da ispita sva sredstva koja će omogućiti jačanje zone evra", rekao je Širak. 

Francuski predsednik je izrazio želju da lideri EU na samitu u junu, u cilju izlaska iz institucionalne krize, "uspeju da donesu neophodne odluke kako bi poboljšali funkcionisanje institucija polazeći od okvira postojećih sporazuma". On je naveo tri ključne oblasti za jačanje EU - unutrašnja bezbednost i pravosuđe, zajedničko spoljno delovanje i odbrana Unije, i bolje povezivanje nacionalnih parlamenata u procesu donošenja odluka na evropskom nivou.