I žene mogu da lete

Naime, članice se bore za to da žene mogu ravnopravno sa muškarcima da konkurišu za pilotski poziv. Žena u avijaciji je ranije bilo mnogo više, kada je školovanje bilo besplatno. Međutim, sada u Srbiji ima samo dvadesetak žena koje se aktivno bave sportskim vazduhoplovstvom.

Novosađanka, Mirjana Ivanović završila je zrakoplovnu školu u Zagrebu, a kad je htela da konkuriše u Jatu, nije mogla, zato što je žensko. Konkurisala je u Aviogeneksu. Tu je primljen njen kolega koji je bio niži u rangu, imao je lošije ocene od nje. "I kad je pitala zašto, rekli su joj da je to zato što je žena. To je bilo 1984. godine. Od tada se ništa nije promenilo, sad je još gore“, kaže Zorica Boljanović, predsednica Udruženja žena-letača.

Suzana Dimić iz Vazduhoplovnog saveza kaže da je najveća prepreka uložiti novac u nešto što se neće vratiti: "Da vi sad kažete nekom roditelju da svojoj devojčici od 16 godina, jer je to sada limit za bavljenje vazduhoplovstvom, plati pet do osam hiljada evra za jednu osnovnu obuku, to će svaki roditelj da kaže 'Zašto, ma to ne dolazi u obzir! Šta ti imaš od toga u životu? Ništa!'“

Sa tim se slaže i Zorica Boljanović: "Roditelji će verovatno pre ulagati u sina, jer njega će verovatno primiti. A ne vide čemu ulaganje u kćerku, jer ne može to da joj bude profesija, već je šalju recimo za manekenku. Mada, i to se plaća.“

Potrebni propisi protiv diskriminacije

Žene kao vojni piloti u Libiji

Suzana Dimić smatra da bi trebalo doneti pisano pravilo protiv diskriminacije nad ženama: "Kada bi naše vlasti, naš saobraćaj i naša kompanija, kada bi donela to pisano pravilo da mogu i žene da uđu u redove kapetana i da konkurišu i da budu ravnopravne, mislim da bi se dosta toga promenilo kod nas i da bi tada devojčica rekla 'Mama – daj mi pare, sutra ću da budem kapetan u Jatu'“.

"Bavim se padobranstvom već dvadeset i nešto godina i još uvek sam aktivna. Imamo par devojčica koje se zaista bore, koje dolaze, kukaju da nemaju pare. Mislim, to je osnovni problem inače u celom vazduhoplovstvu, a među devojkama naročito. Ja sam jednu celu sezonu odsedela jer je, zaboga, bilo dečaka koji su mogli da dobiju padobran, a ja nisam, jer oni će možda napraviti neki rezultat, a ja ću da se udam. To je osnovni problem“, kaže Gorana Mihajlović.

"Ovog leta se baš desilo, trebalo je padobranska ekipa da ide na evropsko prvenstvo i u početku su odmah planirali da ide samo muška ekipa. Svetlanu Simić, dugogodišnju prvakinju države, nisu hteli da povedu, iako je bila druga na državnom prvenstvu u muškoj konkurenciji. Znači, bila je bolja i od onih muških koji su izabrani da brane boje Srbije i Crne Gore. Međutim, ona je otišla na evropsko prvenstvo tako što je sama našla sponzora i tamo je bila četvrta. A muška ekipa, niko se nije proslavio. Znači, čulo se za nas zahvaljujući njoj,“ kaže Dragica Žolnaj, bivša padobranka i članica Udruženja žena-letača.