Siva ekonomija i granice

Koordinator projekta "Civilni dijalog" kaže da se to dešava zbog neregulisanih propisa koji se tiču slobodnog protoka ljudi i robe. Popov je rekao da je istraživanje "Zajednička evropska vizija: Slobodno kretanje robe i ljudi na Kosovu i u Srbiji" pokazalo da postoji velika razlika između zvaničnih podataka carine Srbije i evidencije UNMIK-a, kada je u pitanju trgovina između Srbije i Kosova.

"UNMIK je evidentirao protok koji je za oko dve trećine veći nego što je evidentirala carinska služba Srbije, što pokazuje da postoji ogromna količina sivog protoka robe. Očito je da ovako nedefinisano stanje nekome odgovara, jer na toj razlici može lepo da se obogati", kazao je Popov.

On je ocenio da je slobodan protok ljudi i robe preko administrativne linije važniji i predstavlja veći interes za građane Srbije i Kosova, kojima moraju da se stvore uslovi da normalno putuju i trguju. "To treba da nam bude zajedničko na putu ka Evropi. A ne samo alternativa koju nam kao jedinu nude političke elite sa obe strane, a to je 'ili nezavisno Kosovo ili Kosovo kao deo Srbije'", dodao je Popov.

Po njegovim rečima, veliki problem za slobodu kretanja predstavlja i činjeniča da Srbija još uvek ne priznaje dokumenta UNMIK-a, kao ni kosovske automobilske registarske oznake. "Veliki problem su šengenske granice i smatramo da nevladine organizacije u regionu moraju da se ujedine oko zahteva za slobodu kretanja, za popuštanje šengenskog režima, ako ne kroz belu šengensku listu, ono bar kroz ublažavanje viza ili za lakše dobijanje za određene kategorije, kao što su mladi, naučni radnici, akteri civilnog društva", kazao je Popov.

Velika i međuetnička distanca

Popov kaže da je zabrinjavajući i deo istraživanja koji govori o međuetničkoj distanci između Albanaca i Srba. Popov je precizirao da je istraživanje pokazalo da 84 odsto Albanaca sa Kosova misli da je Srbija izvor većine zala koja pogađaju Kosovo i isto toliko njih nikada ne bi ni želeli da posete Srbiju.

Sa druge strane, 64 odsto Srba ne bi želelo da ide na Kosovo i smatra da su im Albanci najveći protivnici, dodao je Popov. "Ne bi bilo dobro ako i u budućnosti budemo neprijatelji jedni drugima, jer bi to značilo da je reč o potencijalnom žarištu za buduće krize. Političke elite konačno to moraju da shvate, a ne da i daje insistiraju na kampanji koja stvara još veću mržnju i neprijateljstvo", istakao je on.

Istraživanje su, u okviru projekta "Civilni dijalog", izradile ekspertske grupe iz Evropskog pokreta u Srbiji i Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj. Projekat je podržao američki "Fridom haus".