Skuplja dara od zatvora

MIŠLjENjE dela javnosti da će zbog neosnovanog hapšenja mnogih ljudi u "Sablji", a po presudama suda u Strazburu, srpski budžet da bude "urnisan" - pada u vodu. Jer: Srbija sa svim građanima koji su neosnovano hapšeni ili suđeni (ne samo u "Sablji") postiže vansudsku nagodbu o naknadi štete ili dreši kesu po pravosnažnim presudama naših sudova.

Na to, u razgovoru za "Novosti" ukazuje Milan Marković, predsednik Komisije Ministarstva pravde za naknadu štete licima neopravdano osuđenim i neosnovano lišenim slobode. On je, inače, i republički javni pravobranilac, dakle, zastupnik Srbije u parnicama koje protiv nje po ovom pitanju vode građani.

Kada je, i zašto, država osnovala ovu komisiju?

- Pre osnivanja komisije, o ovim pitanjima je odlučivao sekretar Ministarstva pravde, ali su rezultati bili loši. Od 2002. godine postoji posebna komisija koja je osnovana zbog dva razloga. Prvi, građanin što brže ostvari pravo na novčano obeštećenje ukoliko je neosnovano uhapšen ili nezakonito osuđen, jer sudski potupci dugo traju. Drugi, da se smanje troškovi budžeta ukoliko se pravo na obeštećenje ostvaruje u parnici pred sudom, kad država plaća, između ostalog, i zateznu kamatu, i troškove postupka, troškove izvršenja... Dogodi se da ukupno isplaćena suma po sudskoj odluci bude i 60 odsto veća od iznosa koji bi bio plaćen da je država sa građaninom postigla vansudsko poravnanje.

Kako je akcija "Sablja" uticala na vaš rad?

- Posle akcije "Sablja" dupliran je broj zahteva za obeštećenje u odnosu na 2002/2003. godinu. Prošle godine imali smo 836 zahteva za obeštećenje zbog neosnovanog lišavanja slobode ili suđenja, a u prvih 11 meseci ove godine 826. Lane smo zaključili 167 sporazuma sa građanima u ukupnom iznosu od 24.735.700 dinara (oko 290.000 evra po današnjem kursu). Ove godine sklopili smo 303 sporazuma ukupne vrednosti 47.516.979 dinara (oko 560.000 evra). Ostali građani su odbili sporazum o poravnjanju i tužili Republiku Srbiju za obeštećenje.

JEFTINIJA SLOBODA BIVŠIH GREŠNIKA

KAKVU štetu nadoknađuje Komisija?

- Nematerijalnu štetu. To znači, za duševne bolove, povredu ugleda, slobode časti, pretrpljeni strah...

Koliko košta jedan dan proveden u policijskom pritvoru bez pokrića, i kako ste došli do te "cene"?

- Visinu obeštećenja određujemo na osnovu sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. Plaćamo 4.000 dinara po jednom danu neosnovanog pritvora.

Da li neko dobije više od toga i zašto?

Ovaj iznos se uvećava ukoliko je reč o građanima koji imaju poseban status u društvu, kao što su, na primer, sudije, vršioci društveno-političkih funkcija, lekari, advokati... Više dobijaju, na primer, sudije, jer se za njihov izbor zahteva i dostojnost koja podrazumeva visoke moralne kvalitete, pa kada oni budu neosnovano pritvoreni i sve to kao udarnu vest objave mediji, oni trpe veću štetu, jer, ugled im je više narušen nego drugim građanima. Zna se da se mediji, po pravilu, ne bave neosnovanim pritvaranjem za javnost anonimnih građana. Komisija hoće kroz uvećanu novčanu naknadu da u ime države pokaže i to da nije jednostavno bez jakih dokaza bilo koga pritvoriti, a kamoli nekog ko je ugledna ličnost u društvu.

Kome ste do sada najviše ponudili na ime obeštećenja?

- Sudiji Okružnog suda u Beogradu Životi Đoinčeviću, koji je pravosnažnom presudom oglašen nevinim, a u pritvoru je, tokom "Sablje", bio 74 dana. Za jedan pritvorski dan predložili smo mu obeštećenje od 10.000 dinara. Sudija Đoinčević, međutim, nije prihvatio naš predlog, tako da sledi parnica.

A kad, i zašto, jedan policijski pritvorski dan "košta" manje od standardnih 4.000 dinara?

- Komisija umanjuje iznos dnevne naknade za pritvorski dan (4.000 dinara) ukoliko je reč o građaninu koji je višestruki povratnik, onaj koji je prethodno hapšen s razlogom, a onda bez osnova. Obeštećenje se umanjuje i ukoliko je došlo do zastarelosti krivičnog gonjenja optuženog i zbog isteka zakonskog roka nije utvrđeno da li je kriv ili nevin. Nažalost, veliki je broj takvih predmeta!

Kad ćete da prestanete da se bavite slučajevima iz "Sablje"?

- Predmeti iz "Sablje" su ubedljivo na prvom mestu po brojnosti. Takvih predmeta će da bude još dve-tri godine, dok se ne okončaju svi sudski postupci.

NERVOZA NA VAGI PRAVDE
TU i tamo zaključivano je da će Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu "debelo" da plati policijsku, pa i medijsku, nervozu u "Sablji". Hoće li, prema vašem mišljenju, sa dođe do toga? - Neće!

A zašto tako mislite?

- Srbija je dala pravo ovim građanima koji su neosnovano pritvoreni da budu obeštećeni, ili kroz sporazum sa Komisijom Ministarstva pravde, ili sudskim putem. Dakle, postoje organi kojima građani mogu da se obrate da bi ostavarili svoja prava, bilo zbog neosnovanog hapšenja, bilo kad su pravosnažnom sudskom odlukom proglašeni za nevine. Zato i nema opasnosti da policijska akcija "Sablja" završi pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Istina, na početku je bilo dileme, ali se shvatilo, na sreću, da Sud u Strazburu ima stav po kojem ni za vreme vanrednog stanja ne sme da postoji pritvor bez sudske odluke.

A, mogu li građani u Strazbur zato što im je naknada štete mala?

- Građani mogu da budu nezadovoljni visinom obeštećenja, ali ono zavisi od materijalne mogućnosti države. Oni ne mogu da vode parnicu protiv Srbije u Strazburu, kada nisu zadovoljni sumom novca koju su dobili. Taj sud se ne bavi visinom obeštećenja, nego samo slučajevima kad država građaninu koji je neosnovano uhapšen ili suđen sasvim uskrati pravo na naknadu. Prema tome: samim tim što smo priznali pravo na obeštećenje, i obezbedili mehanizam i sredstva za ostvarenje tog prava, padaju u vodu tvrdnje da će Srbija u Strazburu "debelo" da plati "Sablju" i druge slučajeve ove kategorije.

DRUGI TO PRECIZNO RADE
- U ODNOSU na druge zemlje, Srbija, s obzirom na broj stanovnika, ima veoma veliki broj zahteva za obeštećenje građana zbog neosnovanog hapšenja - ukazuje Milan Marković.

Poređenja radi, Francuska, koja ima oko 60 miliona stanovnika, godišnje ima samo 100-150 takvih zahteva!

Zašto je to tako?
- Zato što u Francuskoj policija, tužilaštvo i sudovi profesionalno i odgovorno rade svoj posao, pa svaka odluka o pritvoru, odnosno sudske presude, potkrepljene su validnim dokazima.