Kosovo: Životni problemi

To su poručili predstavnici nevladinih organizacija iz Prištine i Beograda. Oni su uradili prvi zajednički projekat s predlozima koji treba da olakšaju život običnih građana i pospeše trgovinu.

Problemi u funkcionisanju trgovine između Srbije i Kosova i vizni režim otežavaju napredak u rešavanju finalnog statusa Kosova. Preporukama je predloženo olakšavanje viznog režima za mlade, studente, istraživače, predstavnike medija, poslovne ljude, predstavnike nevladinog sektora i Vladine službenike. 

Koordinator istraživanja Maja Bobić rekla je da istraživanje pokazalo da komunikacije građana koji žive u Srbiji i na Kosovu ne postoji i da nema želje da se komunikacija uspostavi. Maja Bobić je naglasila da 63 odsto ispitanika u Srbiji nikada nije bilo, niti želi da poseti Kosovo, dok 61 odsto ispitanika na Kosovu nikada nije bilo u Srbiji, a čak 84 odsto to ne želi da učini. Zajednički problem, posebno mladih, je putovanje u EU i dobijanje viza, navela je Maja Bobić. Veliki problem za putovanje ljudi sa Kosova na teritoriju centralne Srbije je što vlast Srbije ne priznaje dokumenta UNMIK-a.

Put od prodavca u Sandžaku do kupca na Kosovu, zbog mnogobrojnih kontrola i carinskih provera, može da traje i do 40 sati, iako je reč samo o 100 kilometra. Na tom primeru dve nevladine organizacije iz Beograda i Prištine pokazale su koliko je otežena trgovina Kosova i centralne Srbije.

Živorad Kovačević iz Evropskog pokreta smatra da bi rešavanje takvih problema doprinelo uspehu  pregovora o konačnom statusu Kosova. Sa tim je saglasan i Momčilo Trajković iz Srpskog pokreta otpora sa Kosova. "Tema je suštinska, životna, slažem se da mi moramo razgovarati o statusu KiM, ali u međuvremenu se živi. Pitanje slobodnog protoka ljudi i kapitala je suštinsko pitanje za uspostavljanje normalnih odnosa, ako to uradimo ja sam uveren da ćemo što pre doći do dogovora“, kaže on. 

Daleko veći problem je kretanje ljudi jer podaci pokazuju da komunikacija građana koji žive u centralnoj Srbiji i na Kosovu ne postoji. Preciznije, zbog nesigurnosti 60 odsto kosovskih Albanaca ne želi da putuje na sever, u Srbiju, a isto toliko i stanovnika Srbije ne bi bilo spremno da poseti Kosovo.

Izvršni direktor humanitarnog društva Majka Tereza iz Prištine Zef Šalja kaže da za kosovske albance postoji i tehnička prepreka jer ne mogu da pređu granicu sa UNMIK-ovim dokumentima. "Najveći problem je protok ljudi. Vlada u Srbiji ne priznaje UNMIK-ova dokumenta, iako svi znamo da smo mi pod UNMIK-om, da smo privremena administracija. Šta će biti dalje, to ne znamo, ali taj tehnički problem treba da je realna stvar jer ljudi hoće da sarađuju“, kaže on. 

Preporuke iz zajedničke studije nevaldinih organizaicija upućene su pregovaračkom timu Beograda, a biće prosleđene i prištinskom pregovaračkom timu.