Pirati ne haju za propise

Iako je (i) delotvorna zaštita intelektualne svojine jedan od uslova približavanja toliko željenoj Evropskoj uniji, u Srbiji i Crnoj Gori u poslednjih pet godina još nije urađeno dovoljno da bi stanje u toj oblasti moglo da se nazove zadovoljavajućim. Neke stvari jesu pokrenute sa mrtve tačke, ali u mnogim segmentima "tržišta" situacija je i dalje haotična, kao što je bila i pre tzv. demokratskih promena.

Aktuelna čaršijska priča o propalom pokušaju jedne muzičke izdavačke kuće da napravi "posao" prodajom piratskih kompakt diskova sa ilegalnim snimkom velikog koncerta iz juna ove godine, samo je jedna ilustracija i dalje dominantnog stanja stvari, poslovne etike i svesti. Crna berza diskova, muzičkih i filmskih izdanja, kompjuterskih, poslovnih i zabavnih programskih paketa isuviše je unosna da bi se preprodavci intelektualne svojine tek tako povukli. Bez obzira na usvojene rigorozne zakone iz oblasti zaštite intelektualne svojine, autori i producenti najčešće su primorani da se sami obračunavaju sa organizatorima ilegalne distribucije njihovih proizvoda. Nadležne službe i izvršni organi još nisu u stanju da izađu na kraj s preprodavcima različitog kalibra.

Na udaru su se među prvima našli filmadžije i distributerske kuće jer otkada su se jeftina piratska DVD izdanja pojavila na trotoarima, bioskopi zvrje prazni.

- Od kada je uveden PDV, umesto da se suzbije piraterija dobili smo 70 odsto manje prodatih bioskopskih ulaznica nego u periodu pre 2004. godine. Takvi rezultati sa blagajni zadržali su se i dan-danas. Čak i policajci gledaju kroz prste preprodavcima koji ih časte sa nekoliko DVD izdanja - kaže Dragan Jeličić iz distributerske kuće Tak, naglašavajući da su distributeri bili primorani da snize cenu ulaznica. - Tako, međutim, dovodimo u pitanje funkcionisanje distributerskih kuća. Jer, sa gubitkom je nemoguće raditi, ma koliko poštovali prave ljubitelje filmova u Srbiji - kaže Jeličić.

U takvim okolnostima reditelj, producenti i legalni distributeri filma za koji se predviđa da bi mogao da privuče veliku pažnju publike nagrađuju svakog ko im otkuca ilegalne redistributere njihovog blokbastera. Mole i kume policiju da zapleni kopije, ubeđuju gledaoce da su slika i ton njihovog blokbastera bolji u bioskopu.

Slična je situacija i na "tržištu softvera". Prema nekim tvrdnjama, jedno vreme je čak 60 odsto firmi u zemlji koristilo ilegalne Majkrosoftove programske pakete.
- Država mora da se obračuna s crnim tržištem intelektualne svojine. U suprotnom, osim političke opstrukcije ulaska SCG u Evropsku uniju, našu zemlju zadesiće i ignorisanje velikih kompanija - kaže za Glas Božidar Đelić, bivši ministar finansija u Vladi Srbije. - Pretpostavka je da će proizvodi koji u sebi nose najveću dozu intelektualne svojine u 21. veku biti najprofitabilniji jer omogućavaju najveće marže.

Pop autor Vlado Georgiev pre nekoliko dana je pretučen, najverovatnije zato što je pokušao javno da govori o velikom novcu koji ne dolazi do "vlasnika autorskih prava" - delom zbog pirata, ali delom i zbog toga što Sokoj, preko koga bi autori trebalo da ostvaruju prihode, najblaže rečeno, ne radi svoj posao kako treba.

Iako od njegovih spotova "ne može da se živi", zvanično mu je saopšteno kako se njegova pesma na radiju i televiziji vrti jednom u dve nedelje. Njegova prava (i njegov novac!) država nije uspela da zaštiti, a kada je javno progovorio o tome, odmah je bio pretučen.
Poslednja opomena državi li priznanje faktičkog stanja?