Kontakt-grupa bez saglasnosti

Iako je Kontakt grupa održala sinoć sastanak u Vašingtonu detalji sastanka su, kao što je bilo najavljeno, ostali nepoznati. Prema BiBiSiju, na samom sastanku nije mnogo toga dogovoreno, jer unutar grupe još nije postignut konsenzus oko načina i principa po kojima će se voditi pregovori o statusu Kosova.

BBC nezvanično saznaje da nije bilo dogovora ni oko ovlašćenja koja će imati specijalni predstavnik UN-a Marti Ahtisari i specijalni izaslanici, koji bi trebalo da budu imenovani od Moskve, Vašingtona i EU.

S druge strane, prištinski dnevnik Zeri, objavio je da je Kontakt grupa napravila spisak od deset vodećih principa za određivanje kosovskog statusa. Međutim, u tom dokumentu se mahom govori o tome da status mora biti u skladu sa međunarodnim standardima, kao i da obezbedi održivu multietničnost na Kosovu.

Kao i o sastanku Kontakt grupe, i o razgovorima državnog vrha, koji su se u Beogradu vodili sinoć, detalji izostaju.

U Srbiji niko nije govorio o sinoćnjem sastanku, jedino što je izvesno je da će u Skupštini Srbije najverovatnije biti reči o Kosovu. Naime, zamoljen da precizira da li će i kada parlament imati priliku da čuje izlaganje predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice o strategiji za pregovore o Kosovu, predsednik parlamenta Predrag Marković najpre je okupljenim novinarima održao javni čas iz oblasti političke teorije.

Govoreći o odnosu između zakonodavne i izvršne vlasti, Marković je objasnio da će – ukoliko Vlada to zatraži – on kao predsednik Skupštine izaći u susret i zakazati sednicu i po hitnom postupku: "Ne postoji nikakav razlog da će se nešto desiti danas za popodne ili večeras za sutra. I to nešto što je problem već sto godina da će se rešavati na taj način. Ozbiljna država to tako ne radi. Ako bude stigao neki predlog neke odluke Skupština će u najkraćem mogućem roku, dakle u roku od nekoliko dana, na adekvatan način zakazati tu sednicu i vi ćete o tome biti obavešteni".

Kada se ova procedura primeni u praksi proizilazi da bi sednica o kojoj predsednik parlamenta govori – a ukoliko se sa tim slože šefovi poslaničkih grupa – mogla da bude održana krajem naredne nedelje.

Opširnije u Temi.

Koštunica će zatražiti sednicu Skupštine Srbije o Kosovu

Predsednik Vlade Srbije će zatražiti sazivanje vanredne sednice republičke Skupštine koja će biti posvećena Kosovu i Metohiji. Kako je javila Radio-televizija Srbije, datum održavanja sednice nije određen, ali će ona biti sazvana u skladu sa procenom o najpovoljnijem trenutku i Koštunica bi tada trebalo da izloži platformu za pregovore o budućem statusu Kosmeta.

RTS je javio da se Koštunica obratio Saboru Srpske pravoslavne crkve, koji je posvećen Kosovu i Metohiji, iznoseći stavove i principe koje su zasnovani na najvažnijim načelima međunarodnog prava i koji garantuju da će Kosovo i Metohija ostati sastavni deo Srbije.

Crna Gora neće učestvovati u pregovorima

Crnogorski premijer Milo Đukanović rekao je da predstavnici Crne Gore neće direktno učestvovati u pregovorima o statusu Kosova, navodeći da to pitanje treba da se reši na relaciji Beograd-Priština-međunarodna zajednica.

Đukanović je kazao da je sinoć na sastanku državnog vrha u Beogradu otvorena mogućnost da Crna Gora ima svog predstavnika u pregovorima, ali da je to odbijeno, jer crnogorski zvaničnici smatraju da tim pitanjem treba da se bave najviši zvaničnici Srbije: "Crna Gora je vrlo zainteresovana da se pitanje statusa Kosova reši naredne godine kroz demokratski dijalog i najavio da će Crna Gora u tom smislu pružiti svu neophodnu pomoć."

Na pitanje u čemu će se sastojati pomoć Crne Gore, premijer je kazao da će Cna Gora pružiti svu pomoć kao dobar sused, navodeći da Crna Gora ima iskustva u očuvanju međuetničkog sklada. On je kazao da dobre usluge ne podrazumevaju direktno učešće u pregovorima i pozvao zainteresovane strane da obrate pažnju na to kako je Crna Gora, jedina na Balkanu, početkom 90-ih očuvala multietnički sklad.

Ahtisari će sam odlučivati o nizu tema u pregovorima

Kako dopisnik Bete saznaje u diplomatskim krugovima u Berlinu, na sinoćnjem sastanku Kontakt grupe u Vašingtonu dogovoreno je da bivši finski predsednik može sam da odlučuje o nizu ključnih tema - o brzini odvijanja pregovora, o trajanju razgovora, o sastavu tima sa kojim će da radi kao i o narednim koracima u pregovorima.

Kako su dopisniku Bete dalje preneli diplomatski izvori u Berlinu, Kontakt grupa se sporazumela o tome da treba da postoje smernice za odvijanje sporazuma. Formulisanje tih smernica, kako je navedeno, sada je u poslednjoj fazi.

Kada budu gotove one neće, naglašava se, služiti za određivanje okvira Ahtisarijevog rada. Njih će Kontakt grupa dostaviti dvema zainteresovanim stranama, odnosno Beogradu i Prištini.

Prema saznanjima Bete, prvi naredni korak Ahtisarija će svakako biti sastavljanje tima sa kojima će raditi.

Za sada je, kako se ukazuje, potvrđeno samo da će njegov zamenik biti donedavni generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova Austrije Albert Roan. Sve ostale članove tima Ahtisari tek treba da izabere. Pregovori o statusu Kosova neće, kako su već ukazale nemačke diplomate, početi neposrednim susretima zainteresovanih strana.

Odložen sastanak premijera u Prištini?

Vojislav Koštunica zatražio je od makedonskog premijera Vlade Bučkovskog da se odloži sastanak šefova vlada regiona zakazan za subotu u Prištini, saznaje agencija Beta iz izvora u kabinetu makedonskog premijera.

Skopska televizija Kanal 5 je kao razlog za odlaganje susreta Mila Đukanovića, Salji Beriše, Vlade Bučkovskog i Bajrama Kosumija, navela da je to učinjeno na zahtev medjunarodne zajednice, kako se ne bi provocirale vlasti u Beogradu.

Prema navodima te televizije, UNMIK i EU su procenili da posle konstruktivnog nastupa Vojislava Koštunice na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, nema potrebe za održavanjem regionalnog susreta na kome ne bi bilo prestavnika Srbije.

SAD brine Ahtisari

Profesor istorije na čikaškog univerzitetu De Pol Tomas Makajtis kaže da su SAD zabrinute mogućnosšću da Ahtisari neće u dovoljnoj meri, tokom pregovora, zastupati interese SAD. Makajatis je za BBC rekao da za strahovanje SAD postoje najmanje dva razloga. "Jedan može biti objašnjen željom administracije predsednika SAD Džordža Buša da u svakoj čorbi bude mirođija, ali ne treba isključiti ni mogućnost da Amerikanci, možda, imaju nagoveštaje da Ahtisari ima konkretne planove koji su za neprihvatljivi", kaže on, prenosi Beta.

"Brine me mogućnost da Kosovo postane nezavisno. Tako mala država bi lako mogla da postane kriminalno preduzeće, što nema nikakve veze ni sa Albancima, ni sa Srbima. A gde imate organizovani kriminal, imate i terorizam, a to zabrinjava SAD. Sve sam manje naklonjen punoj nezavisnosti Kosova. Mislim da bi neka varijanta podele vlasti, po kojoj bi Kosovo imalo autonomiju, a Srbija, ako ne kontrolu onda uticaj u Pokrajni, tako da ipak ne bude reč o dve odvojene države, bilo povoljnije rešenje" zaključuje Makajtis.

10 principa za status

Kontakt-grupa je napravila spisak od 10 vodećih principa za određivanje statusa Kosova, piše prištinski Zeri, prenosi Beta. List navodi da dokument potiče iz međunarodnih diplomatskih krugova. 

I Status treba u potpunosti da bude kompatibilan s međunarodnim standardima o ljudskim pravima, demokratiji, međunarodnim zakonima što će doprineti bezbednosti u regionu. 

II Status treba da bude u skladu sa evropskim vrednostima i standardima i da doprinese postizanju evropske perspektive za Kosovo kroz proces stabilizacije i pridruženja i integracije u EU. 

III Rešenje statusa treba da obezbedi održivu multietničnost na Kosovu, a proces treba da osigura mehanizme i garancije za primenu ljudskih prava, prava manjina, izbeglica i raseljenih lica da se vrate svojim kućama. 

IV Postignuto rešenje treba da omogući svim zajednicama na Kosovu da imaju predstavnike u Vladi na svim nivoima. Postojeće strukture samoupravljanja treba da olakšaju suživot raznih zajednica i omoguće potpun pristup javnim službama kroz proces decentralizacije. 

V Rešenje treba da uključi specijalne garancije za zaštitu kulturne i verske baštine.

VI Određivanjem kosovskog statusa treba ojačati regionalnu bezbednost i osigura da se Kosovo neće vratiti na situaciju pre 1999. Bilo koja jednostrana odluka ili rezultat upotrebe sile biće neprihvatljivi. Neće biti promena teritorije Kosova, što znači da neće biti podele Kosova ili ujedinjenja s nekom državom ili nekim delom neke države.

VII Treba osigurati bezbednost na Kosovu i da Kosovo neće predstavljati vojnu ili bezbednosnu pretnju susedima. 

VIII Određivanje kosovskog statusa će unaprediti mehanizme u jačanju vladavine prava, borbi protiv organizovanog kriminala i održavanje multietničkog karaktera policije i pravosuđa. 

IX Određivanje kosovskog statusa će omogućiti da se Kosovo razvije ekonomski i politički i da sarađuje s međunarodnim finansijskim institucijama. 

X Kosovu će i dalje biti potrebno međunarodno prisustvo, civilno i vojno, još neko vreme.