Poskupljuju krediti zbog MMF-a?

Naime, suprotno očekivanjima većine građana da će krediti biti jeftiniji, misija MMF-a traži da se kamate povećaju, kako zaduživanje ne bi izmaklo kontroli. To se međutim ne odnosi na stambene kredite.

Skoro svaki drugi klijent koji uđe u banku traži bilo gotovinski, bilo potrošački kredit kako bi kupio nameštaj, belu tehniku, automobil. MMF, međutim, smatra da banke treba umesto građanima, da više odobravaju kredite privredi. Krediti građanima naglo povećavaju potrošnju, a time i spoljnotrgovinski deficit i inflaciju. Jedini lek da se građani odvrate od preteranog zaduživanja, jeste povećanje kamata.

Zamišljena situacija...

Kamate na kratkoročne kredite već sada su prilično visoke - od 10 do 20 odsto godišnje, ali se mnogi građani za njih odlučuju jer je to jedan od najbržih načina da dođu do novca. Kada dođe vreme da se kredit otplati, tu bi mogao da nastane problem, zbog čega MMF i traži da kamate budu veće.

"Oni misle da treba, mi da ne treba da se povećaju kamate. Svi krediti koji su pokriveni hipotekama, tu neće biti ograničenja. Kod potrošačkih kredita ljudi iz MMF-a smatraju da je to rizik, da banke ulaze u rizik uzimajući pare u inostranstvu i olako izdavajući keš kredite", objašnjava stav MMF-a Miroljub Labus.

U Rajfajzen banci kažu da će povećanje kamata na gotovinske i  potrošačke kredite biti neminovno, ali ne očekuju da će to uticati na potražnju za tim kreditima.  Izvršni direktor za kreditne poslove Prokredit banke Mirjana Zakonji smatra da je na svakoj banci da nađe najbolje rešenje kako da njeni krediti budu što pristupačniji, ukoliko se zahtev MMF usvoji.

Na eventulano povećanje kamata direktno će uticati odluka Narodne banke da od 10. novembra poveća takozvanu obaveznu rezervu, koju banke moraju kod nje da deponuju na kredite dobijene iz inostranstva. Time će za same banke porasti cena kredita, pa se očekuje da one taj dodatni trošak prevale na građane.