U Vojvodini nezadovoljni i Hrvati

Nakon usvajanja Deklaracije o položaju hrvatskog naroda u Vojvodini, koju je doneo Demokratski savez Hrvata Vojvodine, predstavnici institucija koje se bave pitanjem manjina u Srbiji ističu da je u pitanju stav jedne političke stranke, a ne čitave hrvatske zajednice koji živi u Vojvodini.

Sekretar Nacionalnog saveta za nacionalne manjine Petar Lađević kaže za B92 da hrvatska nacionalna manjina u Srbiji nikada tom telu nije pružila podatke o kršenju njihovih prava, te da Deklaraciju Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine treba isključivo posmatrati kao istup političke partije. "Ta stranka pokušava da izmisli veliki broj problema, koji u realnosti ne postoje", kaže Lađević.

"Mi sa Republikom Hrvatskom imamo sporazum o recipročnoj zaštiti manjina, pa neka se i malo upitamo o tome kakav je položaj srpske zajednice u Hrvatskoj, pa da vidimo kako stvari stvarno činjenično stoje, a ne da se služe paušalnim ocemnama da su njihova prava ugrožena, pogotovu zato jer nemaju nikakav legitimitet da govore u ime čitave hrvatske nacionalne manjine"

Sličnog mišljenja je i predsednik Odbora za evropske intergracije u Skupštini državne zajednice Oliver Dulić. Ipak, on rešenje problema vidi u pravoj reakciji nadležnih državnih organa koji bi, kako predlaže, odgovor trebalo da traže u neposrednom razgovoru sa predstavnicima manjina i njihovom porodicama.

"Ima problema koji mogu odmah da se reše, i loptu treba prebaciti na teren bilateralnih odnosa sa Mađarskom i Hrvatskom i otvoriti pitanja na koji način treba zaštiti nacionalne manjine, ali u svakom slučaju ne treba problem gurati pod tepih, ali ga ne treba ni preuveličavati što se, mislim, u ovom slučaju i desilo".

Savez vojvođanskih Mađara traži ostavku Ljajića

Savez vojvođanskih Mađara je zatražio od ministra za ljudska i manjinska prava SCG Rasima Ljajića da podnese ostavku, zbog "guranja pod tepih" incidenata koji su upereni protiv nacionalnih manjina.

Potpredsednik te stranke Zoltan Bunjik je rekao da je ovakav stav SVM zauzeo nakon najnovijih grafita uperenih protiv pripadnika mađarske nacionalne zajednice u novosadskom naselju Telep, u kome pretežno žive Mađari.

Novosadska policija saopštila je ranije danas da su se na nekoliko zgrada u Novom Sadu juče pojavili grafiti na zgradi mađarskog Kulturno-umetničkog društva "Petefi Šandor", kao i na zidovima Gimnazije "Laza Kostić".

Policija je podnela krivičnu prijava protiv NN izvršioca, zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje. Prema saznanjima Bete, reč je o grafitima "(Ne) čekaj ustanak, trgni se", "Srbska deca" i "Koljemo Mađare", koji su ispisani ćiriličnim pismom.

Deklaracija DSHV-a

Demokratski savez Hrvata u Vojvodini smatra da su pripadnici hrvatske nacionalne zajednice u neravnopravnom položaju, a u Deklaraciji se, kako je istakao predsednik stranke Petar Kuntić, navode problemi na koje je javnost i ranije upozoravana. "Međutim, skoro da nije bilo pomaka, pa smo dosadašnja saopštenja proširili primerima sa terena", kaže on.

U Deklaraciji se navodi da su Hrvati diskriminisani prilikom zapošljavanja u državnim službama, da se ne sprovodi odredba o službenoj upotrebi hrvatskog jezika u državnim institucijama i sudskom postupku, a Kuntić kaže da je jedan od ključnih problema to što Hrvatima nije omogućen ulazak u Skupštinu Srbije. "Nije sproveden princip afirmacije i za nas, iako smo druga po veličini manjinska zajednica u Vojvodini. To je mislena imenica za nas. Po sadašnjem izbornom zakonu ne možemo da imamo autentičnog predstavnika, a tu je još nekoliko stvari koje su u vezi sa odredbama naše kulturne autonomije", kaže on.

Kuntić kaže i da ne stoje ocene o neutemeljenosti navoda u Deklaraciji. "Da smo nešto izmislili, dodali ili naduvali, to bi bio problem jer bi neki zvaničnici tada mogli da kažu da je to neutemljeno. Međutim, reč je o situaciji s kojom se hrvatska nacionalna zajednica svakodnevno sreće", kaže on.

Kao poseban problem za hrvatsku zajednicu, u Deklaraciji se ističe i aktivna državna akcija na podeli hrvatske manjine veštačkim stvaranjem nove nacije, Bunjevaca.

Kako za B92 javlja Larisa Inić, Ministar Srbije i Crne Gore za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić izjavio je da se takav razvoj događaja mogao očekivati posle rasprave u Evropskom parlamentu. Ljajić kaže da sada svi vide šansu u internacionalizaciji svojih problema, odnosno za raspravu o tome u Briselu, a ne u Beogradu. "To je loš scenario, i za manjine i za ukupan politički ambijent u zemlji. To može biti dobra hrana za nacionaliste, i one manjinske i one većinske, a posebno zbog činjenice što je izneto niz optužbi i činjenica neutemeljenih u realnosti. Ali, ne bih da dolivam ulje na vatru, želim da razgovaramo o svim iznetim optužbama", kaže on.

"Ni pod tepih ni u nebo"

Predsednik Odbora Skupštine SCG za evropske integracije Oliver Dulić kaže da sada treba biti mudar i pažljivo razmotriti zahteve i ocenio da  su predložene mere vrlo korektne. "Treba sesti s predstavnicima nacionalne zajednice Hrvata i videti gde su problemi, šta to brine ljude i zašto je baš sada otvoreno to pitanje, kada je država u vrlo specifičnoj fazi, zašto nacionalne manjina sada postaju tema na unutrašnjepolitičkoj sceni, što mislim da je loše", kaže on.

"Ako bude otvorena kvalitetna rasprava, ako državni organi budu dobro reagovali, ako budu napravljene posete gradovima i mestima, običnim ljudima, mislim da bi se moglo ući i u rešavanje tih problema. Postoje problemi koje je moguće rešiti odmah, ali i oni koji podrazumevaju proces koji traje. Mislim da sada stvar treba prebaciti na teren bilateralnih odnosa s Mađarskom i Hrvatskom i da vidimo kao međusobno možemo štititi prava manjina. Ne treba gurati problem pod tepih, ali ga ne treba ni preuveličavati", kaže Dulić.

Kostreš: Siromaštvo i netolerancija

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš kaže da je ukidanje autonomije Vojvodine osiromašilo Pokrajinu, što je jedan od glavnih uzroka povećane netolerancije. "Sve razvijene evropske zemlje su tolerante i mogu da funkconišu i kao multietničke i kao multinacionalne i kao multizavičajne. S druge strane, Vojvodina je gubitkom bogatstva i ekonomskih moći došla u situaciju da raznorazne nacionalne elite mogu da manipulišu građanima i da ih navode na sukobe", rekao je Kostreš, prenosi Beta.

"Jedino rešenje za međunacionalne tenzije u Vojvodini je vraćanje potpune autonomije Vojvodine i ekonomskog standarda koji su Vojvođani nekada imali. Kada je Vojvodina imala najveći standard, tada je bilo i najviše mešovitih brakova, što znači da ljude uopšte nije zanimalo ko je koje nacije ili vere, nego su gledali kako će bolje živeti i raspolagati sredstvima koja su zaradili", kaže Kostreš.

"Legitimno iznosti stavove o problemima manjina"

Politički analitičar Tomislav Žigmanov ocenjuje da ne vidi razlog za reakcije koje je u domaćoj javnosti izazvala Deklaracija o položaju hrvatskog naroda u Vojvodini i te reakcije nazvao pomalo histeričnim. "Takve reakcije na stavove manjina su zabrinjavajuće, pogotovo što se javljaju kao pravilo", rekao je Žigmanov Beti i dodao da je demokratski legitimno da se u javnost iznose stavovi o nekom aktuelnom problemu, kao što je sada pitanje manjina. "Sadržajno gledano, taj dokument naznačava tek deo problema s kojima se Hrvati u Vojvodini suočavaju i ne nudi neka celovita rešenja", rekao je on i ukazao da je to akt jednog tela i jedne organizacije.

Nezadoviljstvo hrvatske i mađarske nacionalne zajednice situacijom u Vojvodini, biće jedna od tema i sutrašnjeg Kažiprsta na Radiju B92. Gost će biti Oliver Dulić, predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine SCG. Emisija počinje u 9.30, a pitanje gostu možete postaviti ovde.