“…Molimo, pozovite kasnije”

Kada bismo u Knez Mihailovoj, usred oktobra, ugledali Božićnu dekoraciju, niko ne bi ni posumnjao da nije zaostala od prošle godine. Jasno je da su prošlo i buduće vreme, do patečnosti, relativne kategorije. Ipak, koliko prostora ostaje da se između “negovanja prošlosti” i “pripremanja budućnosti” uglavi naša sadašnjost, tzv. svakodnevica?

Scena 1

Razgovaraju telefonom dve najbolje prijateljice na distanci Beograd-Novi Sad. Četvrtak je veče.

-         Ej, dolazim za vikend u Novi Sad, hoćeš da se viđamo?

-         E super, obavezno. Javi se kad stigneš da se sve dogovorimo.

-         Važi, čujemo se.

Iste sagovornice, mobilnim telefonom, petak veče.

-         Evo me na putu za Novi Sad. Šta radiš večeras?

-         Ništa naročito. Ajd’ javi se kad stigneš pa ćemo nešto smisliti.

-         Pa evo stižem, prošla sam naplatnu rampu.

-         A-ha… Pa, evo da se čujem sa Cecom, pa te zovem.

-         Važi, čujemo se.

Iste sagovornice, sms porukama, pola sata kasnije:

-         Ceca je nedostupna. Jesi tu i sutra?

-         DA.

-         Ajde onda sutra, ok?

-         OK, ČUJEMO SE.

Subota, kasno jutro u Novom Sadu, iste sagovornice razgovaraju telefonom:

-         Jesi bila negde sinoć?

-         Ma nisam, otpala sam ispred TV-a, a ti?

-         Nisam ni ja, nego šta ćemo večeras?

-         E pa ajde da se vidimo. ‘Oćeš da dođeš do mene ili da odemo do grada?

-         Svejedno. Jesi se čula sa Cecom?

-         Zvaću je posle podne, pa ti javljam plan.

-         Super, čujemo se.

Iste sagovornice, subota oko sedam uveče.

-         Ej, nisam uspela ranije da te dobijem.

-         Nema veze. Šta ima?

-         Ma, Ceca je na nekoj svadbi, a ja sam upala u gužvu i ne mogu pre destke, je l’ ti to odgovara?

-         Pa, dobro ajde. Gde hoćeš da se nađemo?

-         Uf, nemam pojma sada, ajde zvaću te kad završim.

-         Važi, čujemo se.

Sve isto, subota oko pola jedanaest uveče.

-         Evo tek sam sada uspela da sve završim. Premorena sam, ali moramo da se vidimo. Ajde dođi do mene, pa ćemo posle videti? Jesi gladna?

-         Hm, malo.

-         Ja sam baš gladna. Improvizovaćemo nešto kad dođeš.

-         Ok, dolazim.

Pola sata kasnije, sms:

-         Evo me tek sada u taksiju. Nije bilo slobodnog vozila. Tu sam za 5.

-         OK. ČEKAM TE.

Sedam minuta kasnije, poziv sa mobilnog:

-         Ej, pa ne radi ti interfon. Zvonim već pola sata.

-         Jao da, zaboravila sam da ti kažem. Evo, silazim. 

Scena 2

Telefonski razgovor dve drugarice na relaciji Genève – Lausanne. Četvrtak je veče, septembar 22.

-         Pa evo, otkazana mi je neka večera sledeće srede, pa bih, konačno, mogla da dođem do tebe da se vidimo. Je l’ ti odgovara?

-         E, bilo bi sjajno. Ali ja sledeće nedelje nikako ne mogu, prezauzeta sam. Vikendi su mi bukirani do kraja novembra, ali šta kažeš za sedmicu,.. čekaj samo malo da vidim…hm,.. od 10. do 15. oktobra?

-         A-ha. Samo da proverim… Mogla bih ili utorak, 11. ili petak 14. Kako hoćeš?

-         Utorkom idem na jogu, ajde onda petak, 14. oktobar, ok?

-         Super, baš se radujem!

-         Ej, mogu da te sačekam na stanici. Dolaziš vozom ili kako?

-         Da, vozom. Najverovatnije onim u 18.42, što stiže u Genèvu u 19.24. Je l’ ti to odgovara?

-         Sasvim. Čekaću te na glavnom ulazu. Rezervisaću nam jedan odličan marokanski restoran, šta kažeš?

-         Mmmm…, jedva čekam. Vidimo se, uskoro.

-         A bientôt! 

Predočavanje sličnog dijaloga na relaciji Beograd – Genève ili Lausanne - Novi Sad radije bih prepustila Woody Allenu ili, ako više volite, Terry Gilliamu; ovaj dijalog ili neki sasvim drugi, a koji se tiče  usklađivanja različitih sadašnjih, bližih, daljih ili prošlih budućih vremena. O trajnom prošlom i da ne govorimo.

Presujući sakupljeno lišće u mojoj novoj, debeloj i ilustrovanoj agendi, primetila sam da je mnogo manje znakova pitanja pored ugovorenih rendez-vous, da planovi dosežu i do mesec dana unapred, i da se, uglavnom, ne izjalove. Ipak, ovaj oktobarski Božićni izlog pomlao me zbunio da li je, zaista, već došlo vreme da se goji Božićno prase.