I TRANZICIJI STIGLA JESEN

Četvrtina ispitanika smatra da živi osrednje, a preostale dve trećine su se podelile na one koji procenjuju da žive podnošljivo, odnosno teško podnošljivo. Pošto je ovo neka vrsta suda o dometima tranzicije, odnosno o tome koliko su kreatori državne politike uspeli da približe nužnost reformi najširim slojevima, postavlja se pitanje šta je presudno uticalo na formiranje pretežno negativnog stava?

Sociolog dr Slobodan Antonić smatra da je istraživanje pokazalo da mit ekonomskih neoliberala o tome da se, kako odmiče tranzicija, širi krug dobitnika, a smanjuje krug gubitnika, u našim okolnostima nije doživeo svoju potvrdu. Da li osnovni pokazatelji na velikom državnom ekonomskom računu nude dovoljno materijala za sličan zaključak?

Zadatak tranzicije je da ispravi nelogičnosti društvene (državne) privrede. Posle početnih grčeva koje donosi liberalizacija tržišta (pad proizvodnje, zaposlenosti i rast cena), odmicanjem reformi ekonomski tokovi se stabilizuju i privreda ulazi u zonu održivog rasta. U petoj godini svog sprovođenja, srpska tranzicije još nije dala dovoljno pozitivnih signala svojim korisnicima. Drugim rečima, građani još nisu osetili da proizvodnja raste, da su cene trajnije stabilne, da dinar nije rovit, da zarade realno rastu i da se do posla lakše dolazi.

Možda je glavni razlog takvom osećaju činjenica da su cene, ukidanjem administrativne kontrole, nagrnule na širom otvorena vrata tržišnog prilagođavanja. Tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije, kasnije Srbije, Mlađan Dinkić objašnjavao je da bez realnih cena nema promene privredne strukture. U prethodne četiri godine (januar 2001. - decembar 2004.) cene na malo su skočile za 181,9 odsto. Kako je u tom periodu evro poskupeo za samo četrdesetak procenata, proizilazi da je za prosečan novčanik sve postalo realno skuplje, odnosno da su izdaci i u evrima veći. Taj udar na naš novčanik i ne bi bio toliko strašan jer su zarade u istom periodu realno skočile 89 odsto - u poslednje dve godine rast je zanemarljiv - da je domaća privreda imala spreman odgovor za povećane potrebe tržišta.

Međutim, društveni proizvod Srbije je od 2001. do 2004. porastao za samo 13,7 procenata, tako da je u tržišnu brešu, koja se otvorila, uglavnom uletela uvozna roba, što je dovelo do naprezanja platnog bilansa, posrtanja domaće privrede i pada zaposlenosti.

Suštinski, problemi srpske tranzicije su tamo gde novim evropskim cenama nismo uspeli da odgovorimo evropskim nivoom proizvodnje. Kao jedan od osnovnih razloga proizvodnog zastoja uzima se visoka budžetska potrošnja. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popović slikovito dočarava smisao spora između Vlade Srbije i MMF-a. Po njenim rečima, MMF nas primorava da se “udenemo” u nekakav normalan konfekcijski broj, jer za nekoga ko je težak 500 kilograma nema konfekcijskog broja.