RADNIKE NAJVIŠE BRINE… BUDUĆNOST

Dve trećine građana Srbije je zabrinuto, uplašeno, nemoćno, besno ili nezadovoljno ukupnim stanjem u državi, ali je u isto vreme svesno da će biti još i gore i da se strani finansijski moćnici neće zadovoljiti onim što je do sada urađeno. Više i ne slute, već sigurno znaju, da će nakon penzionera, o čijoj sudbini će se upravo izjasniti poslanici Skupštine Srbije, na red doći zaposleni i njihove plate, koje su po oceni MMF-a “nerealno visoke”.

Kad god su radnici u Srbiji negodovali zbog malog standarda i niskih plata i političari i ekonomisti su uzvraćali da se u ovoj državi živi mnogo bolje nego što za to ima realnog pokrića i da plate rastu brže od produktivnosti. Kao argument političari su isticali prosečne mesečne plate kao najveće u okruženju i u zemljama u tranziciji a nisu želeli da “da čuju” i priznaju da se do povećanja proseka zarada dolazi smanjenjem broja zaposlenih u društvenom sektoru a ne porastom mase zarada. A upravo je to istina o visokim prosečnim platama, jer su one , po mišljenju ekonomiste dr Petra Đukića, u ovoj godini realno rasle, ali više na “ račun smanjivanja broja zaposlenih nego na osnovu povećanja produktivnosti i proizvodnje”.

Postojeći fond zarada deli se na manji broj zaposlenih, pa prosečna neto plata i dalje raste, dok u stvarnosti zaposleni primaju sve manje. Zdravo je kada povećanje plata dođe kao posledica rasta investicija i društvenog proizvoda, dok je rast prosečnog standarda na račun smanjivanja broja zaposlenih na duži rok neodrživ. Svakog meseca bez plate u Srbiji ostane preko 140 hiljada radnika, ili 12,6 odsto zaposlenih.

Plate u Srbiji su veće nego u zemljama u okruženju, što je loš signal stranim investitorima, tvrdi šef misije MMF-a Pirita Sorsa, napominjujući da MMF ne uslovljava nivo plata, ali da “preporučuje” da one budu u skladu sa rastom produktivnosti. Ukoliko dođe do smanjenja broja zaposlenih u državnim preduzećima, navela je ona, plate mogu da se povećaju više nego što je planirano za ovu godinu, što može biti podsticaj za brže prestruktuiranje tih preduzeća. Srpska vlast “okovana”ovakvim porukama MMF nema mnogo prostora za manevar i zbog toga i povlači poteze na štetu zaposlenih.

Ekonomske konsekvence prekida saradnje i produženja ugovora sa MMF bile bi teške oko 900 miliona dolara jer bi se oprost petnaest odsto duga prema Pariskom klubu poverilaca jednostavno stornirao i dug bi ponovo postao aktivan. Nije potrebno posebno objašavati koliko su te pare velike za srpski budžet i šta bi značilo eventualno raskidanje saradnje sa MMF. Zbog toga vlast nastoji da kalkuliše sa zahtevima MMF - a ali i građana. Međutim, sve do sada urađeno pokazuje da međunarodna finansijska organizacija “pobeđuje” a da cenu plaćaju građani Srbije. Zbog toga najavljena reforma penzionog sistema i svođenje penzija na socijalu neće biti jedino što će dodatno osiromašiti građane, već se na rezervnoj klupi u toj igri nalaze i zaposleni.

Pošto srpski radnik više nikom ne veruje i ništa dobro ne očekuje opredeljuje se da je u ovim teškim tranzicionim vremenima mnogo važnije sačuvati bilo kakav posao, nego “bežati” od radnog mesta zbog male plate. Svesni su , danas mnogo više nego pre, da na to isto radno mesto čekaju mnogi rezervni igrači.