Budžet i njegove žrtve

Srbija nije Nemačka. Tim rečima ministar finansija Mlađan Dinkić odgovorio je na kritike ekonomista, po čijem je uverenju za Srbiju, u sadašnjoj fazi tranzicije, primereniji budžetski deficit od suficita. Predlogom rebalansa budžeta, koji je Vlada utvrdila 7. jula, a narednih dana će ga razmotriti i srpski parlament, prvobitno planirani deficit od 20,5 milijardi dinara ili oko 1,4 odsto bruto društvenog proizvoda ustupiće mesto suficitu od 3,2 milijarde dinara po staroj metodologiji, a po novoj međunarodnoj, koja je sastavni deo predloženih izmena Zakona o budžetskom sistemu, suficit će biti 32,2 milijarde dinara.

Rebalansom su planirani prihodi povećani sa 396 na 433 milijarde, ili za 9,3 odsto, a rashodi smanjeni sa 416,6 na 400,8 milijardi dinara, ili za 3,9 odsto. No, takvo, na prvi pogled radikalno fiskalno prilagođavanje prevashodno je rezultat izmena Zakona o budžetskom sistemu, jer sada u rashode budžeta ne ulaze izdaci od oko 28,8 milijardi dinara za otplatu glavnice javnog duga (ukupno 23,5 milijardi dinara, od čega 1,5 milijardi za spoljni i 22 milijarde za domaći dug, uglavnom staru deviznu štednju, a od 1. septembra i zajam za privredni preporod), kao ni stavka "nabavka domaće finansijske imovine" u iznosu od 5,5 milijardi dinara, iza koje zapravo stoje osnivački kapital države u Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza i krediti za "prioritetne potrebe" (mikrokrediti za nezaposlene, subvencioniranje stambenih kredita i podsticanje razvoja u Kragujevcu, Boru i Vranju). Ako se u rashode uračuna i tih 28,8 milijardi dinara, koja će se ubuduće knjižiti "ispod crte", onda se ukupna budžetska potrošnja penje na 429,8 milijardi, što je za 13,2 milijarde dinara ili za 3,1 odsto iznad prvobitno planiranih rashoda budžeta. Iako Dinkić na osnovu toga tvrdi da će se javna potrošnja "realno smanjiti, jer je njen rast manji od stope rasta cena na malo", zvanični podaci govore drugačije. U 2004. su ukupni rashodi budžeta bili 355,9 milijardi dinara. Tu su bila uključena i sredstva za otplatu glavnice spoljnog duga (nepunih 19 milijardi dinara) i nabavku finansijske imovine (oko 1,8 milijardi dinara), tako da suma od 355,9 milijardi nije uporediva sa ovogodišnjim rashodima od 401 milijardu (po novoj metodologiji), već sa 429,8 milijardi (po staroj metodologiji), pa se lako može izračunati da će budžetska potrošnja biti za čak 20,7 odsto nominalno veća nego lane. Uz to, ona će i realno biti veća, čak i ako se obistine prognoze ekonomista o ovogodišnjoj inflaciji od oko 15 odsto. Ostaje da se vidi da li je, kao što Dinkić tvrdi, rebalans "potpuno usaglašen sa MMF-om". Tim pre što će primanja budžeta rasti još bržim tempom. U 2004. se u državnu kasu slilo ukupno 333,6 milijardi dinara, a u 2005. se očekuje 29,8 odsto novca više. To je i razlog za procene da će najveći teret fiskalnog prilagođavanja podneti poreski obveznici. Ekonomisti ukazuju da se u poslednje vreme "isušuje" likvidnost privrede, jer privredni subjekti (pa i građani) ubrzano prodaju sopstvene devizne rezerve da bi izmirili obaveze prema državi.

Tri razloga za budžetski suficit

No, činjenica da će umesto deficita biti ostvaren suficit i da državna kasa po prvi put u novijoj istoriji kraj godine neće dočekati potpuno prazna, bila je dovoljna ministru finansija za tvrdnju će fiskalni rezultat u ovoj godini biti za 24 milijarde dinara "bolji od prvobitnog plana", jer je namera Vlade da za potrošnju u narednoj godini uštedi 3,2 milijarde dinara.

"Pri tome, tri su osnovna razloga, zbog kojih je Srbiji potrebno da u ovoj godini ostvari budžetski suficit. Prvo, Srbija mora da smanji nivo svog duga. Kako je nemoguće ograničavati privatno zaduživanje, a očekuje se da će privatni dug, kako građana, tako i preduzeća, rasti i ubuduće, država mora da smanjuje javni dug. Zato moramo da stvorimo suficit, kojim ćemo, bržom dinamikom otplate, smanjiti državni dug. Time ujedno osiguravamo i našu dugoročnu eksternu finansijsku poziciju, jer nema ni jednog slučaja da je i jedna zemlja sa budžetskim suficitom ikada zapala u dužničku krizu. Uz to, naša je namera da budžet i za sledeću godinu bude balansiran. Zato je bez osnova poređenje sa Argentinom, jer je u toj zemlji dug stalno rastao, a mi ga smanjujemo i očekujem da će na kraju godine pasti ispod 50 odsto BDP-a", ističe Dinkić, po čijim rečima se sve male zemlje sa visokim udelom javnog duga u BDP-u opredeljuju za politiku budžetskog suficita ili bar uravnoteženih prihoda i rashoda kako bi održale eksternu ravnotežu. Samo velike zemlje, poput Nemačke, SAD, bez spoljnog duga, mogu sebi da dozvole budžetski deficit, kaže ministar finansija.

I pre nego što je usvojen predloženi rebalans, može se pretpostaviti da se "kompozicija" budžeta neće mnogo razlikovati ni u narednih nekoliko godina. Da bi dobila zeleno svetlo i za poslednju, šestu reviziju aranžmana sa MMF-om, Vlada mora parlamentu da dostavi i predlog, sa Fondom usaglašenog budžeta za 2006, jer je to jedan od "kriterijuma izvršenja". Uz to, Vlada je u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2006. sa projekcijama za 2007. i 2008. najavila za naredne dve godine suficit od 0,3, odnosno 0,2 odsto BDP-a, sa ciljem da se potom potpuno uravnoteže prihodi i rashodi budžeta.

Potrebu da se poboljša spoljnotrgovinski bilans zemlje, na čemu insistira i MMF, Dinkić navodi kao drugi razlog za suficit. "U 2005. ostvarićemo dodatno fiskalno prilagođavanje od 1,5 odsto BDP-a, jer ćemo umesto deficita od 1,4 odsto ostvariti suficit od 0,1 odsto. Pri tome smo deficit od 3,9 odsto u 2003. smanjili u 2004. za 2,5 odsto BDP-a i ostvarili značajno fiskalno prilagođavanje. To je bila jedna od mera koja je uticala i na rast izvoza u prvih pet meseci za 52 odsto i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita za 27 odsto u odnosu na isti period 2004. Dodatno prilagođavanje je garancija da će naš izvoz dodatno rasti", uveren je Dinkić.

Konačno, treći razlog za suficit u ovogodišnjem budžetu je priprema terena za, kako je Dinkić najavio, "značajno" smanjivanje poreza na plate u 2006. "Srbija ima najnižu stopu poreza na dobit - od 14 odsto, stopa PDV-a od 18 odsto je takođe ispod proseka u EU i ostaje još samo da ispunimo obećanje da ćemo smanjiti i porez na plate. Da bismo to mogli da uradimo, moramo ove godine da obezbedimo izvesne rezerve u budžetu", precizira Dinkić.

Niko ne spori njegovu opasku da bi za Vladu bilo "mnogo komotnije" uz deficit od 20,5 milijardi dinara. Tim pre što će prihodi od privatizacije dostići 27 milijardi dinara, od kojih je deo mogao da se iskoristi i za pokriće "rupe" u budžetu. Država je već prodajom svog udela u tri ovdašnje banke -Jubanci, Kontinental i Novosadskoj banci inkasirala skoro 275 miliona evra, ili oko 22,8 milijardi dinara, i ostaje još samo da se vidi da li će se u budžet sliti i projektovanih pet milijardi dinara od privatizacije preduzeća. Očito je, dakle, da nedostatak prihoda za pokrivanje deficita nije ključni razlog za rebalans. No, (ne)očekivanim rastom prihoda, čemu je doprinelo uvođenje PDV-a, a nešto ranije i uvođenje fiskalnih kasa, nisu ni izbliza otklonjeni svi problemi. Miodrag Zec je nedavno, na savetovanju ekonomista u Budvi, upozorio da je u Srbiji, tokom dosadašnje tranzicije promenjen samo način za pokrivanje deficita. "Kod nas se svi hvale da su reprogramirali stare ili uzeli nove zajmove, pa je samo pitanje na kom će se ministru finansija kola slomiti", tvrdi Zec, po čijem se uverenju u takvom ambijentu praktično i ne može uspostaviti trajna makroekonomska stabilnost.

To indirektno potvrđuju i makroekonomske pretpostavke na kojima se bazira rebalans. Iako je ostala projekcija rasta BDP za 4,5 i izvoza za 25 odsto, očekivana inflacija je praktično povećana sa 9,1 na 13,7 odsto, jer je sada cilj Vlade da inflaciju održi u "prošlogodišnjem okviru". Čak i ukoliko se to desi, inflacija će u obe godine mandata ove Vlade biti za 50 procenata veća od planirane.

Dobitnici i gubitnici

Za korisnike budžeta najvažnije je ko će dobiti, a ko izgubiti usvajanjem predloženog rebalansa? Najviše će se, za 14,6 milijardi (ukupno sa 85,7 na 100,3 milijarde dinara) povećati transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja: Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih dodatnih 10,5 milijardi, penzionom fondu zemljoradnika, u koji se u prvom polugođu od doprinosa slilo samo 16 odsto planirane sume za čitavu godinu, biće uplaćeno još 2,5 milijarde, a Nacionalnoj službi za zapošljavanje 1,6 milijardi dinara. Umesto 2,89 milijardi, za nabavke "domaće finansijske imovine" biće usmereno 5,5 milijardi dinara (Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza dobiće dodatnih 750 miliona, kroz subvencije za stambene kredite biće potrošeno 900 miliona, a za programe razvoja Kragujevca, Bora i Vranja 500 miliona). Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta porašće za 1,47 milijardi, od čega će 1,1 milijardu dobiti Tranzicioni fond, transferi drugim nivoima vlasti 595 miliona (državna zajednica dobiće još 187 miliona, a Koordinacioni centar 388 miliona), socijalna davanja zaposlenima još 900 miliona, na troškove putovanja će otići još 91 milion... Budžetska rezerva će se povećati sa 381 milion na 1,19 milijardi, a za novčane kazne na osnovu sudskih rešenja će otići dodatnih 765 miliona, ili ukupno 1,36 milijardi dinara.

Na drugoj strani biće ostvarene uštede od 8,9 milijardi dinara u odnosu na originalni budžet, pri čemu će se za 2,68 milijardi dinara smanjiti sredstva za zgrade i građevinske objekte (Direkcija za puteve dobiće manje 1,6 milijardi dinara, MUP 300 miliona, Uprave za zajedničke poslove republičkih organa 268 miliona, a BIA 200 miliona). Za dve milijarde smanjiće se i subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama (u poljoprivredu će biti uloženo milijardu dinara manje, dok će RTS i ŽTP ostati "kraći" za po 500 miliona dinara), a za 1,2 milijarde sredstva za otplatu domaćih kamata. Uz to, Srbija do okončanja aranžmana sa MMF-om neće morati da plaća kamatu ni Pariskom klubu, čime je za ovu godinu, po Dinkićevim rečima, uštedela oko 600 miliona dinara, a dodatnih 200 miliona će ostati u budžetu jer neće biti aktivirane neke garancije države. Za plate zaposlenih biće potrošeno 841 milion manje, jer je do 30. juna broj zaposlenih u Vladi smanjen za 10,3 odsto.