„Na crno” radi 10.000 lekara

Privatne klinike kod nas ne postoje, bar one koje imaju rešenje Ministarstva zdravlja. U praksi je to drugačije, jer svakodnevno u oglasima mogu da se pročitaju reklame za pojedine klinike u privatnom vlasništvu.

Za osnivanje i registrovanje privatnih klinika neophodno je ispuniti brojne zahteve, a posebno one koji propisuju zapošljavanje određenog kadra. Klinika, privatna ili državna, može da obavlja delatnost ako ima u radnom odnosu najmanje pet radnika u zvanju naučnog saradnika ili višeg zvanja, od kojih su najmanje dva nastavnici madicinskog ili stomatološkog fakulteta. Za registrovanje privatne klinike potrebna je i saglasnost Ministarstva prosvete, koje se izdaje kada se ispune svi uslovi po Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti, jer klinike treba da obavljaju i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost.

To je najčešći razlog što kod nas nema ni jedne registrovane privatne klinike. Obično kod lekara vlasnika ordinacije ili bolnice rade stručni konsultatni angažovani po osnovu ugovora o dopunskom radu. Kako je onda ipak moguće da se kod nas privatne ordinacije ili bolnice oglašavaju kao klinike? Najčešće se radi o zloupotrebi registracije privatne ordinacije, za koju vlasnik koristi žargonski naziv klinika, iako nema zvanično odobrenje ministarstava zdravlja i prosvete. Tako se i oglašava u medijima, ovakav termin zaživljava i koristi se i među pacijentima. Često se pronalazi i rupa u zakonu, pa se u opštinama pojedine privatne ordinacije registruju i za delatnosti za koje nemaju rešenje nadležnog ministarstva.

Kada se govori o delatnosti za koju je privatna ordinacija ili bolnica registrovana, i u ovoj oblasti ima dosta nepravilnosti. Ministarstvo zdravlja utvrđuje da li su ispunjeni svi uslovi za njihovo otvaranje, kao što su kadrovi, oprema, metoda rada, prostorije... Tek kad privatni lekar dobije saglasnost Ministarstva zdravlja može je upisati u registar nadležnog opštinskog organa, odnosno može početi s radom. Za svaku delatnost u ovoj oblasti tačno je propisano šta ordinacija mora da ima od medicinske opreme. U svakom od ovih segmenata dešavaju se zloupotrebe. Odrinacije se registruju za jednu delatnost u oblasti, a pružaju i niz drugih zdravstvenih usluga.

Prilikom registracije u opštinama dešava se da se mimo rešenja Ministarstva zdravlja ordinacija registruje kao klinika. Lekari saradnici, koji su u privatnoj ordinaciji po ugovoru, često rade "na crno", jer se ne prijavnjuju ni Ministarstvu zdravlja, ni matičnoj ustanovi u kojoj su zaposleni, a na šta su obavezni. Procenjuje se da kod nas ovako radi preko 10.000 lekara, pa ni ne čudi što Društvo privatnih lekara i stomatologa žestoko napada nadležno ministarstvo, jer su ovakvim radom oni direktno ugroženi.

Kontrola

Inspekcijske službe, posebno ona iz Ministarstva zdravlja, svakodnevno su na terenu, ali teško da je moguće efikasno kontrolisati rad privatnih ordinacija i bolnica, koje kod nas niču kao pečurke posle kiše. Međutim, oduzimanje dozvole za rad je nepoznato u našoj praksi. Ova dozvola se dobija po zvaršetku fakulteta, pripravničkog staža i položenog državnog ispita. Kada bude usvojen zakon o lekarskim komorama, koji je već nekoliko godina u pripremi, dozvolu za rad će lekari morati da produžavaju. Predviđeno je i njeno oduzimanje Trajno, ako je učinjen težak propust u radu, kao što je smrt pacijenta zbog lekarske greške ili teško oštećenje njegovog zdravlja, ili privremeno, ukoliko lekar ne islunu uslove za produžavanje licence za rad ili učini neki od radnih prekršaja.