Korenita reforma penzija

Ono što je izvesno jeste to da će građani postepeno, tokom radnog staža, morati sami početi da brinu o svojim penzionerskim danima. Ukoliko skupština prihvati vladin predlog, žene će ubuduće u penziju umesto sa 58 ići sa 60 godina, a muškarci umesto sa 63 sa 65 godina.

Predviđeno je da se to sprovodi četiri godine, od 2006. do 2009, i to tako da se svake godine doda po šest meseci. Slobodan Lalović, ministar za rad i zapošljavanje kaže da su predviđeni i izuzeci: “Oni ljudi koji u postupku utvrđivanja viška u restrukturiranju, koji su blizu penzije, oni će biti zaštićeni i za njih neće važiti produženje”.

Potpredsednik sindikata Nezavisnost Nebojša Savić kaže da nije sporno to da su reforme penzionog sistema neophodne, ali da ima dosta spornih rešenja i za sadašnje i za buduće penzionere.

Pre svega to se tiče plana da se penzije povećavaju jednom godišnje i to u skladu sa rastom troškova: “Usklađivanje penzija će biti samo jednom godišnje i to sa troškovima života. Mi tražimo da usklađivanje bude svakog meseca”.

Buduća okosnica - privatne penzije

Izvesno je da će okosnica penzija ubuduće biti privatno penziono osiguranje.

Za sada se samo pojedini građani odlučuju da takav vid penzija uplaćuju kod nekoliko osiguravajućih kuća prisutnih na našem tržištu.

Medjutim, kako nema zakona koji reguliše tu oblast, mnogi postavljaju pitanje sigurnosti takvog osiguranja. Ministar Lalović kaže da će to biti regulisano zakonm o privtanim penzionim fondovima koji treba da bude usvojen ove godine.

Prema dostupnim podacima, broj korisnika "privatnih penzija" u Srbiji ne premašuje jedan odsto. U susednim državama taj procenat je nešto veći: u BIH – pet odsto, u Hrvatskoj deset odsto. U Evropi i SAD taj broj se kreće oko 50 odsto,a najveći je u Japanu – više 80.