SPC da postane hrišćanska

Deseti je juni, dan kada je pre šest godina prestalo bombardovanje Srbije, pošto je na jučerašnji dan potpisana kapitulacija u Kumanovu i prve jedinice VJ počele da se povlače sa Kosova.

Gledali smo vojnike i policajce kako se niškim autoputem vraćaju na tenkovima i oklopnim transporterima pozdravljajući kamere sa tri prsta, a trebalo je sa četiri - bio je to četvrti rat koji je naša vojska izgubila u poslednjoj deceniji XX veka.

I Buba Morina se slikala na naplatnoj rampi kod Bubanj Potoka i rekla: ovo iza mene nisu izbeglice, to su privremeno raseljena lica sa Kosova.

Od jutros ni u jednim novinama, osim u Danasu na poslednjoj strani, nema teksta o ovom istorijskom događaju. Vlada neka prećutna saglasnost da je poraz najbolje obeležiti u tišini i da je možda bolje ni su čim ni ne izlaziti pred Miloša.

Američki podsedkretar koji je juče bio u Beogradu i nije pominjao 10. jun, ali zato ne zaboravlja 11. jul i Ratka Mladića. Mladić je kao lociran, Berns nam veruje da ga tražimo i kao  nagradu od Kondolize Rajs dobijamo 10 miliona dolara. To će biti dovoljno da se pomogne Mladićevoj porodici i advokatima kada se i on dobrovoljno preda, a nešto tih para će valjda da pretekne da se vojvodi Siniši Vučiniću isplati onih 400.000 dinara koje je dobio od države Srbije za pretrpljene duševne patnje u vreme Sablje. Blago ratnim zločincima, ubicama i ludacima u Srbiji.

Neverovatna je brzina kojom je u javnosti sahranjena priča o egzekuciji šestorice mladih Muslimana u okolini Srebrenice. Otac Gavrilo koji je blagoslovio Škorpione nam je kazao da se ne kaje zbog tog čina, da su tim mladićima drhtale noge od straha što moraju u rat i da im je on rekao da njihovi protivnici jesu muslimani, ali da su to starosedeoci svoje zemlje BIH i, završio je otac Gavrilo: Neka vas čuva Bog, a njih Alah.

Sveštenik Ljubomir Ranković, poznati izdavač i urednik Glasa Crkve iz Valjeva, izjavio je još lepšu stvar. Srebrenica je veliki zločin prema Srbima muslimanske veroispovesti. U SPC se svašta događa, ali nikako da dočekamo glavnu stvar – da konačno pređemo u to hrišćanstvo. Stalno imamo neka preča plemensko-paganska posla.   

Sledeće nedelje će u skupštini za tili čas i uz bratsko namigivanje jednoglasno biti usvojena deklaracija kojom će se osuditi zločini kao takvi. Biće osuđeni svi zločini devedesetih, od Tutsa i Hutua do pripadnika plemena Paštuni iz avganistanskih planina, koje dovoljno liče na Jahorinu, pa  Srebrenicu ne moramo eksplicitno ni da pominjemo.

Predsednik skupštine Predrag Marković izgovorio je nekoliko sramnih rečenica povodom video snimka Škorpiona: da su građani videli i strašnije snimke i da se o Srebrenici ne može raspravljati u Skupštini Srbije, jer se ona nalazi na teritoriji druge države. Sad već postaju odvratna ta kvazilegalistička tumačenja zločina. Advokati optuženih već su postali prave TV zvezde, koje nam tumače kako je pravna uoptrebljivost snimaka egzekucije zapravo ništavna. Šta me briga za pravnu upotrebljivost snimka, zanima me šta moja država i moji sugrađani i pre svega moji sunarodnici misle o tim ljudima koji su se u nacionalističkoj i fašističkoj podeli rada našli u okolini Srebrenice u leto ’95. godine.

Ratko Mladić će možda ubrzo biti uhapšen, možda će biti ubijen prilikom hapšenja, ali šta god da se desi, izvesno je da ćemo nastaviti sa pričom da Srbija ni sa njim nije imala nikakve veze, da on nikog nije lično ubio u Srebrenici, naprotiv - deci je kroz žicu delio čokoladice.

Podsećam na reči kojima se Ajhman branio na procesu u Jerusalimu: Nikada nisam ubio ni jednog čoveka, nikad nisam izdao naređenje da se ubije ijedan Jevrejin. Uslovi su se tako stekli da nikada nisam morao to da učinim. I Ratko Mladić će naći advokata koji će ponoviti reči Ajhmanovog branioca: on je počinio delo za koje ako pobedite u ratu dobijate odlikovanje, a ako izgubite - idete na vešala.