Javno mnjenje Srbije - novembar 2004

Teme istraživanja se odnose na: Poverenje u političke stranke i lidere i ocenu mogućnosti parlamentarnih izbora; Aktere političke scene – stanje i perspektive političkih koalicija; Poverenje gradjana u ključne društvene institucije; Ocenu gradjana o stepenu uticaja pojedinih društvenih institucija na tok ekonomskih i političkih dogadjaja; Očekivanja gradjana u vezi standarda i kvaliteta života i Stavove o aktuelnim ekonomskim i društvenim zbivanjima.

Uvodne napomene

Pri tome se mora imati u vidu da je politički život u Srbiji, pod dejstvom društvenih okolnosti u kojima živimo izuzetno dinamičan, protivrečan i konfliktan. Zbog toga, veoma često ono što je vidljivo na pojavnoj ravni ne odražava suštinske uzroke i posledice političkih zbivanja i odnosa izmedju aktera političke scene. Zbog toga se, prilikom koncipiranja istraživanja, odnosno postavljanja pitanja našim ispitanicima, pored aktuelnosti pojedinih pitanja, rukovodi i potrebom da ona u što većoj meri otkriju suštinske, duže vreme prisutne probleme u političkom životu društva.

U tom cilju, istraživanje, koje je u Novembru 2004 realizovala Agencija „Faktor plus“ obuhvatilo je sledeće grupe pitanja:

- Poverenje u političke stranke i lidere i ocena mogućnosti parlamentarnih izbora;
- Akteri političke scene – stanje i perspektive političkih koalicija;
- Poverenje gradjana u ključne društvene institucije;
- Ocena gradjana o stepenu uticaja pojedinih društvenih institucija na tok ekonomskih i političkih dogadjaja;
- Očekivanja gradjana u vezi standarda i kvaliteta života;
- Stavovi o aktuelnim ekonomskim i društvenim zbivanjima;

Poverenje u političke stranke i lidere

U ovom korpusu pitanja najveću pažnju privlači odgovor na pitanje na osnovu kog kriterijuma ispitanici poklanjaju svoje poverenje političkim akterima . strankama i njihovim liderima. Na poverenje gradjana dominantno utiče program stranke /38,5%/, dok je upola manji broj onih na čije opredjenjenje utiče lider stranke. Nešto više od 1/5 ispitanika (22,0%) podjednak značaj daje programu i lideru stranke. Istovremeno, nije zanemarljiv ni broj onih (20%) koji nemaju poverenja ni u koga. Navedeni podatak ima širi i dugoročniji značaj, jer ukazuje na pozitivni proces promene stavova i kriterijuma unutar biračkog tela.
U tom kontekstu treba sagledati i stavove ispitanika o poverenju prema pojedinim političkim partijama i njihovim liderima. Naime, u dominaciji ovog kriterijuma treba potražiti objašnjenje zašto već duže vreme četiri stranke uživaju najveće poverenje birača i to :
- SRS 29,4%
- DS 27,5%
- DSS 11,5%
- Pokret Snaga Srbije 10,6%

Istovremeno, reč je o stankama koje imaju ključnu ulogu i uticaj u političkom životu Srbije.
Lideri pomenutih stranaka takodje uživaju najveći ugled medju biračima, samo nešto izmenjenim redom. Prvi na ovoj listi je lider DS i aktuelni Predsednik Republike Boris Tadić, a zatim slede:

- Tomislav Nikolić SRS 40,5%
- Vojislav Koštunica DSS 33,5%
- Bogoljub Karić, PSS 32,4%
- Aleksandar Vučić 28,4%
- Velimir Ilić 20,1%
- Miroljub Labus 16,2%
- Mladjan Dinkić 11,5%
- Vuk Drašković 10,1%
- Čedomir Jovanović 6,1%

Posmatrano u celini poverenje u lidere je znatno veće nego poverenje u političke stranke, koje ovi lideri vode. Medjutim, to više treba shvatiti kao upozorenje da se gradi i razvija unutračnja demokratska organizacija i javnost rada političkih stranaka.

Akteri političke scene – stanje i perspektive političkih koalicija

Najveći broj ispitanika smatra da su postojeće koalicije na političkoj sceni nastale iz nužnosti (31,4%), a približno je isti broj onih koji smatra da su one nastale isključivop iz intresesa aktera koji ih čine (30,5%). Takodje je znatan broj onih koji političke koalicije tretiraju kao prirodni proces (22,7%). Nesporno je da političke koalicije u svim višestranačkim parlamentarnim demokratijama nastaju zbog svih navedenih razloga.

Medjutim, većina ispitanika ne predvidja dug vek postojećim političkim koalicijama. Samo 16,9% njih smatra da će ove koalicije opstati u svakom slučaju. Istovremeno, 20,5% ocenjuje da će ove koalicije opstati dok bude interesa aktera da ih održe, a 19,7% veruje da će se ove koalicije brzo raspasti, jer će doći do sukoba interesa. Jedan od razloga za navedene stavove treba svakako potražiti i u činjenici da postojeće političke koalicije čini znatan broj stranaka koje nemaju uporište u biračkom telu , a imaju nesrazmerno veliki deo vlasti.

Takav zaključak ima uporište i u stavu ispitanika o potrebi novih parlamentarnih izbora. Njih 19,3% smatra da su parlamentarni izbori potrebni odmah, dok 54,7% ocenjuje da ih treba raspisati na proleće.

Poverenje gradjana u ključne institucije sistema

Poverenje gradjana u političke stranke i njihove lidere, ne može pružiti celovitu sliku bez uvida u poverenje u ključne institucije sistema. U tom pogledu, situacija je sledeća.

U celini, poverenje u institucije sistema ne može se oceniti kao zadovoljavajuće.Takva ocena zasniva se na podatku da je veoma mali broj institucija u koje gradjani imaju veliko poverenje. U tom pogledu izdvajaju se Srpska pravoslavna crkva u koju veliko poverenje ima 27,4%, Vojska SCG (20,1%) i Predsednik Republike (19,3%). Istovremeno, veliko poverenje u Skupštinu Srbije ima samo 5,6%, Vladu Srbije 6.9%, Policiju , 7,1%. Karakteristično je da je, po prvi put poverenje u sindikate veće nego u Skupštinu, Vladu i Policiju.

Kada se posmatra stepen poverenja u institucije sistema, uočave se zajednički imenitelj - podatak da dominira grupa koja ima mali stepen poverenja u pojedine institucije sistema. Taj procenat se u osnovi kreće oko 1/3, pri čemu je najveći kod NVO 37,9%, , a zatim slede Skupština Srbije 36,7%, Vojska SCG 30,5%, sindikati, 31,5%, SANU 30,6%.

Najizrazitiji je procenat ispitanika koji nema nikakvo poverenje u sledeće institucije :
- Vlada Srbije 30,6%
- Predsednik Republike 30,1%
- NVO 29,5%
- Policija 26,5%

Očigledno je da se poverenje u političke stranke i njihove lidere i poverenje u ključne institucije sistema mora posmatrati po principu spojenih sudova- jer nije realno očekivati visoki stepen poverenja u političke stranke i njihove lidere u zemlji u kojoj je u celini nizak stepen poverenja u ključne institucije sistema.

Očekivanja gradjana u vezi standarda i kvaliteta života

Već je napred konstatovano da je u toku proces promena u kriterijumima, na osnovu kojih biračko telo gradi svoje stavove i poverenje prema pojedinim političkim akterima. Taj proces se u osnovi može nazvati proces sazrevanja biračkog tela. Zato je neophodno doći do saznanja o konkretnim kriterijumima na osnovu kojih se formira stav birača prema kterima političkog života. Jedan od tih kriterijuma je , svakako, sadašnji i očekivani standard gradjana. U tom pogledu očekivanja gradjana ne mogu se oceniti kao optimistička.

Naime, veoma mali broj ispitanika očekuje da će im standard biti znatno ili nešto bolji kroz godinu dana – njih ukupno 12,3%. Više od 1/3 ispitanika smatra da će im standard ostati isti, a približno je isti broj onih koji očekuju da će im se standard pogoršati. Drugim rečima, više od 2/3 ispitanika nema optimistička očekivanja u pogledu standarda svojih porodica kroz godinu dana.

Očekivanja su u znatno većoj meri optimistička kada je reč o očekivanom standardu kroz pet godina. Naime, 22,0% ispitanika smatra da će im standard kroz pet godina biti znatno ili nešto veći nego sada, a znatno je manji broj onih koji procenjuju da će im standard biti nešto ili znatno lošiji nego danas. Takodje je manji broj onih koji smatraju da će im standard ostati isti kao što je danas. Za razliku od prognoze za godinu dana ukupni procenat onih koji ne očekuju poboljšanje standarda kroz pet godina ne prelazi 1/2.

Stavovi o aktuelnim ekonomskim i društvenim zbivanjima

Pesimistička očekivanja gradjana u pogledu njihovog standarda kroz godinu, odnosno pet godina, treba posmatrati u vezi sa njihovim stavovima o aktuelnim ekonomskim i društvenim zbivanjima. Rečje o tome da gradjani nemaju pozitivan stav, a to znači da ne daju prelaznu ocenu aktuelnim vlastima po mnogim značajnim pitanjima.
To je, pre svega, slučaj sa ključnim aktuelnim aspektom tranzicije – privatizacijom. Naime, više od 1/2 ispitanika smatra da se privatizacija odvija „Neefikasno i nepošteno“, nasuprot, svega 3,1% koji smatraju da se odvija „efikasno i pošteno“. Istovremeno oko 1/5 ocenjuje da se privatizacija odvija „efikasno i nepoštenu“.
Karakteristično je da većina ispitanika ima pozitivan stav prema evropskim integracijama i to na sledeće načine:
- 62,7% Smatra da je to normalan proces u koji se treba uključiti;
- 56,1% Vidi u to me šansu za izlazak iz krize.
Medjutim, istovremeno 53,3% ispitanika ocenjuje da je u postojećim uslovima to „nemoguća misija“. Znatan je broj i onih koji u celini imaju negativan stav prema evropskim integracijama , ocenjujući ih kao „destabilizaciju zemlje“ (24,7%) , ili izdaju (11,9%).
Ispitanici u celini nepovoljno ocenjuju stanje slobode medija. Naime, samo 9,3% ispitanika smatra da su mediji u potpunosti slobodni, a 3,8% ispitanika da su previše slobodni. Istovremeno, njih 38,7% smatra da nema slobode medija, a 20,3% da slobode medija ima samo za one medije koji podržavaju vlast. To znači da skoro 2/3 ispitanika ocenjuje da u našoj zemlji nema slobode medija. Ovom podatku komentar nije potreban.