Šta je i ko je kontaminiran

U toj državi već su 34 vojnika i civila umrla od bolesti za koje se veruje da su nastale kao posledica izloženosti radijaciji. Italijanski senat osnovao je komisiju koja bi trebalo da ispita povezanost korišćenja municije sa uranijumom u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i povećanog broja malignih oboljenja kod osoblja iz balkanskih misija.

Iako je NATO na Srbiju bacio između četiri i petnaest tona radioaktivnih bombi, o ovom problemu se u Srbiji uglavnom ćuti.

Lična priča

Deo kontejnera koji nosi kasetne bombe

Obrad Jovković iz Prištine došao je sa Kosova u Beograd pre šest godina. Za sebe kaže da je uvek bio odličnog zdravlja, sve dok pre nekoliko nedelja, zbog bolova u grlu, nije otišao kod lekara.

"Pre nekoliko dana grlo je počelo da me boli. Odem kod lekara i dijagnostifikuju mi tumor. Međutim, nisam verovao. Nisam čak ni zdravstvenu knjižicu imao. Za svojih 55 godina nikada knjižicu nisam imao, niti sam išao kod lekara", kaže on. 

Obrad kaže da ne puši i ne pije i da u porodici nema istorijat te bolesti. Lekarima je rekao da ima strah u vezi s radioaktivnom municijom, korišćenom tokom bombradovanja na Kosovu, jer je više puta odlazio na lokacije na koje su padale takve bombe, a nekoliko suvenira je čak i nosio kući. "Ja im objašnjavam da sam bio u kontaktu s tim radioaktivnim bombama, mada ja tada, naravno, nisam znao da su one radioaktivne, već čujemo da je pala bomba, pa odemo da vidimo da li je nekoga ubila i slično. Nisam ni znao da je radioaktivna", priča Obrad Jovković.

Stručni nalazi

Načelnik za radiološku zaštitu u Kliničkom centru Srbije Radomir Kovačević kaže da u Srbiji i Crnoj Gori ima 112 lokacija na koje su pale radioaktivne bombe. On je, međutim, rekao i da boravak na tim lokacijama nije morao da izazove rak, ali da u Srbiji jeste povećan broj obolelih od malignih oboljenja, upravo od 1999.

Kovačević naglašava da se mora imati na umu kancerogenost uranijuma i njegovo gotovo večno prisustvo u zemlji. "To znači da svaki živi organizam, ukoliko je pogođen, može da pretrpi, preko mutacija, somatske manifestacije s kliničkim razvojem malignih oboljenja, a drugi element, koji je još značajniji od ovoga, su posledice po potomstvo, odnosno mutagenost", kaže on. 

Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović" uradio je tokom 2002. interno istraživanje u rejonu Vranja. Tom prilikom došlo se do poražavajućih rezultata o internoj kontaminaciji stanovništva uranijumom. Pokazalo se da je u grupi od 29 ispitanika bilo mnogo onih koji su kontaminirani uranijumom. U jednom slučaju se pokazalo da ga ima 3.759 nanograma po litru, što je enormna količina, a reč je o čoveku koji je radio na dekontaminaciji oko jednog bunara.

Šta da se radi?

Tu tezu potvrđuje i Obrad Jovković, koji kaže da je kod nekoliko njegovih prijatelja sa Kosova, koji su bili u sličnim situacijama kao i on, dijagnostifikovan tumor. "Znam mali milion mojih prijatelja koji imaju problem s tim. Ništa nisu imali sem kijavice, ili nekog đavoljeg preloma na sportu, odjednom te tumor glasnih žica, te tumor dojke, te ovo, te ono..."

Da li je korišćenje bombi sa osiromašenim uranijumom pravi krivac za povećanje broja obolelih od malignih oboljenja, leukemije, ili Hodžkinovog sindroma kod stanovnika u Srbiji i Bosni, ili vojnika koji su boravili u mirovnim misijama ostaje da se vidi. U Srbiji, državna strategija za zaštitu stanovništva iz ugroženih područja za sada ne postoji. Čišćenje kontaminiranih terena izvršeno je na samo dve lokacije. Razlog je nedostatak novca.