Koliko god pomoći da stigne, malo je

Šri Lanka je jedna od zemalja koja je najteže pogođena u regionu jugoistočne Azije posle razornogo zemljotresa i talasa cunami. Razmere tragedije su strahovite, žrtve se i dalje prebrojavaju, a pomoć postradalim je apsolutni humanitarni prioritet. Za informacije iz prve ruke obratili smo se počasnom konzulu Šri Lanke u Beogradu Ljiljani Miljanić Cassim koja je juče posetila redakciju Danasa.
- Zemlja je danas ujedinjena u bolu. Možda je i najbolji primer njenog jedinstva i činjenica da su Tamilski tigrovi najavili mir - kaže na početku razgovora gospođa Miljanić Cassim.
Tamilski tigrovi, inače, već decenijama unazad predstavljaju smetnju miru na Ostrvu i praktično sami upravlajju severom zemlje.
- Vidite, kada više od 46.000 ljudi nastrada, a ta brojka se iz sata u sat uvećava logično je da se zemlja ujedini. Problem Tamilskih tigrova je što je na severnom priobalju poginulo oko 14.000, dok su svi kampovi za obuku im uništeni. Procenili su da je u ovom momentu mnogo bolje da svi budu zajedno i da rešavaju onaj problem koji je daleko važniji od mirovnog procesa koji je tekao, ali nije završen.
 Njihovi predstavnici su se čak i oglasili, nudeći primirje?
- Da, jedan politički rukovodilac Tamilskih tigrova izjavio je da će katastrofa pozitivno uticati na mirovni proces. Vlada i pobunjenici su se dogovorili da zajednički pokrenu program pomoći. Dakle, problem koji je godinama slabio zemlju sada je u drugom planu.
-Vidite, leševa ima svuda; ispod kuća, u poljima u blatu, voda ih izbacuje iz okeana, tako da se još dugo neće znati tačan broj. Više od milion i po ljudi je ostalo bez krova nad glavom, veliki broj dece je ili nastradao ili ostao bez jednog ili oba roditelja. Infrastruktura je potpuno uništena, a turizam kao najvažnija privredna grana je zbirsan. Takođe, nema ništa ni od ribarstva, niti od poljoprivrede s obzirom na to da je gotovo sva obradiva površina u priobalju pod morskom vodom. Za obnovu će biti potrebno najmanje deset godina.
 Kakva je bila demografska slika primorja, to jest da li su pogođena samo primorska sela i naselja ili je na udaru bilo i neko veće mesto?
- Nisu pogođeni veliki gradovi, ali interesantno je da Šri Lanka ima 18 miliona stanovnika, a veličine je kao Srbija i Crna Gora. Ostrvo je prenaseljeno, a kada iz Kolomba krenete prema jugu videćete da nema ni sto metara brisanog prostora. Drugo, najveći broj stanovnika živeo je uz Indijski okean i sada od toga nema više ništa. Ribarske kuće su najviše pogođene, a i ono malo ribara koji su ostali živi danas su u katastrofalnoj situaciji bez sredstava za rad i život.
 Ekonomija Šri Lanke je teško pogođena. Kada će zemlja ponovo moći sama da stane na svoje noge?
- Sada su osnovni problemi pijaća voda, infektivne bolesti i hrana, to mora prvo da se rešava. Milion i po ljudi preti opasnost od kolere, tuberkuloze i drugih bolesti, tako da će mnogo godina Šri Lanki biti neophodna ogromna međunarodna pomoć.
 Tragedija često mire nepomirljive. S obzirom na to da je zemlja multikonfesionalna kako sarađuju različite verske grupe?
- Svi su sada ujedinjeni i željni da pomognu u ovoj teškoj situaciji. U tamošnjim lokalnim novinama izašao je tekst da je predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga apelovala da se održavaju zajednički obredi i sahrane bez obzira na verske grupe. U Volu, jednom od gradića koji je najviše stradao katolički sveštenik drži zajedničke obrede i za hrišćane i za mislimane.
 Da li se zvanični Beograd ponudio za pomoć?
- Dogovorili smo se s Vladom Srbije da se pošalje jedan avion robe za Kolombo o trošku vlade. Razgovarali smo i s čelnicima Crvenog krsta SCG koji su spremni da pomognu u vodi i da pošalju jednu poljsku bolnicu, međutim, potrebna im je dozvola Međunarodnog komiteta. Bez obzira na to, ovo je jedna mala pomoć koja Šri Lanki zapravo treba. Premijer Koštunica nas je upravo obavestio da je jedan avion s 40 tona pomoći poleteo ka Šri Lanki.
 Osim ove zvanične pomoći, ima li još nekih inicijativa iz SCG?
- Nadamo se da će velike firme pomoći i materijalno i u robi.
 Šta je najneophodnije u ovom trenutku?
- Voda i lekovi na prvom mestu. Ljudi iz Crvenog krsta imaju listu prioriteta, tako da svako ko želi da pošalje može da ih kontaktira. Međutim, sve što može da se pošalje je dobrodošlo, jer ljudi tamo bukvalno nemaju ništa. Voda je ipak prioritet. Razgovarali smo s ovdašnjim prozivođačima vode da se ona izvozi, a sada ih molimo da je pošalju kao pomoć. Apelujem na te firme da pošalju pomoć, tim pre jer se ne radi o jednokratnoj već dugoročnoj pomoći. Takođe, svi zainteresovani koji mogu da pomognu treba da se jave na telefon ambasade Šri Lanke u Bogradu. Pogotovo je potrebno medicinsko osoblje. Zemlji treba i koliko god da dobiju, malo je.