Tendenciozna tumačenja testa znanja

Ističući da su testirani učenici rođeni 1987, pomoćnik ministra prosvete Vesna Fila je ukazala da su oni rasli u veoma teškim uslovima, okruženi ratom, stradanjima i padom sistema vrednosti i da nisu bili pripremljeni za PISA istraživanje, zbog čega rezultati koje su postigli "nisu loši" u poređenju s razvijenim zemljama kao što su SAD, Rusija, Luksenburg, Francuska, Kanada, Lihtenštajn.

"Napisi u novinama na tu temu su krajnje tendenciozni i mogu vrlo da povrede nastavnike i učenike, jer su negativno intonirani i ne uzimaju u obzir širi društveni kontekst pri tumačenjima", kazala je pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i razvoj. "Mi zaostajemo za SAD u matematici za 46 bodova, a SAD za Hong Kongom, koji kao najbolji ima 550, za 68 poena. Ako bismo tako analizirali rezultate, videli bismo da je Srbija u tom istraživanju, u kontekstu opštih uslova života i stanja u društvu, postigla sasvim dobre rezultate", kazala je Fila.

Na pitanje da li Ministarstvo ipak namerava da nešto preduzme, budući da je istraživanje nesumnjivo pokazalo nefunkcionalnost znanja učenika iz Srbije, ona je odgovorila da je PISA istraživanje trebalo da "podupre ideju o potrebi promene obrazovnog sistema", koju niko ne spori.

Prema rečima Vesne File, ta promena je potrebna ne zato što su deca u Srbiji loši đaci, već što sistem treba da se uskladi sa svetskim standardima obrazovanja. "U tom smislu je najvažnije sistem stalno usklađivati s napretkom tehnologije i nauke koje grabe krupnim koracima i slediti trendove u obrazovanju, ali uz zadržavanje svega kvalitetnog u našem sistemu i uzimajući u obzir specifičnosti društva, kao što je potpuno zapostavljen nastavni kadar i slično", kazala je Fila.

Upitana šta će Ministarstvo učiniti u tom pravcu, rekla je da će u obzir biti uzeto i PISA istraživanje, ali i rezultati međunarodnog TINSA istraživanja i nacionalnog istraživanja iz 2002, pri čemu se "PISA test ne može smatrati okosnicom strateškog razvoja našeg obrazovanja". "Mi moramo da vodimo računa da sve što je dobro zadržimo u sistemu i dodamo ono što je potrebno da prati trendove u obrazovanju, ali ne tako što ćemo ga razgraditi i nekritički primeniti bilo koji servirani model", mišljenja je Fila.

U istraživanju OECD-a u četiri oblasti - matematici, prirodnim naukama, razumevanju pročitanih testova i interdisciplinarnoj oblasti rešavanja problema, učestvovalo je ukupno 250.000 15-godišnjaka iz 41 zemlje, a iz Srbije nešto više od 4.400 učenika iz svih regiona. Istraživanje je rađeno na osnovu slučajnog uzorka, a učenici iz Srbije zauzeli su od 33 do 37 mesta na gotovo svim testovima.

Kako je objasnila Dragica Pavlović-Babić, nacionalni koordinator PISA projekta, rezultati su saopšteni u obliku rangova. "Računata su prosečna postignuća učenika iz svake zemlje u odnosu na standardizovanu skalu, u kojoj je prosečno postignuće 500. Prosečna postignuća naših učenika na svim procenjivanim oblastima su uvek ispod tog međunarodnog proseka, i kreću se negde između 420 i 440, kako u kojoj oblasti", rekla je Pavlovć-Babić.