Pod senkom ružičaste fleke

Eh, da su Milan Babić, Milan Martić i drugi haški optuženici imali pamet Željka Mitrovića, svet bi izgledao drugačije. Što ne znači da bi Gurović mogao u Hrvatsku, ali možda rata ne bi ni bilo.

Jer, vlasnik ružičaste TV filozofije širi se na Hrvatsku i bivše republike SFRJ kao nekada - ideja komunizma. Željko Mitrović je kupio „Jugoton“, njegovim zaslugama onolike hrvatske pop zvezde dolaze u Srbiju, u Bosni je „Pink“ domaća stanica, posvuda je osnovao svoja dopisništva i na simboličkoj ravni, to je neka vrsta balkanskog estradnog ružičastog CNN.

Mitrović je posle ideoloških zabluda, izgleda shvatio važnu stvar - novac je ono što otvara svaka vrata, ključ za svaku bravu. Njegova ekspanzija u Hrvatskoj samo je dokaz za rečenu tezu - Željko Mitrović mogao bi da bude ambasador estradne Srbije u Hrvatskoj, kao što već jeste počasni konzul estradne Hrvatske u Srbiji.

U svakom slučaju, ima da se peva, i ima da se obilazimo, i ima šta da se zavrti, a da to nisu samo ploče. I ne vidim šta je tu, unapred, loše.

Novac je, na kraju krajeva, sviđalo se to nama ili ne, jedini istinski kohezioni faktor, ideologija iznad svake ideologije. Da je bilo nekoga da Srbima u Hrvatskoj kaže kako su umesto balvana mogli da se dohvate mikrofona, sve bi bilo drugačije.

Jedini problem je što na Televiziji „Pink“ u godinama rata nisu prezali od toga da za potrebe tekuće ideologije, po njoj razmazuju i one koji samo pevaju.